Uzo - grčko piće slavlja i veselja

Teško je odlučiti se za jedan simbol grčke, da li su to prelepe plaže, prirodne atrakcije, tradicionalni ples i muzika, mitologija ili ukusna hrana? Međutim, kada je u pitanju dobra atmosfera, nema sumnje da je uzo jedan od glavnih činilaca. Saznajte šta je zapravo ovo grčko piće, njegovo poreklo i kako se pije ouzo.

Šta je uzo i njegovo poreklo

Uzo (ouzo) je aperitiv sa ukusom anisa koji se tradicionalno pije u Grčkoj i na Kipru. Njegov ukus je sličan ostalim pićima sa ukusom anisa koja se piju širom mediterana. Ukoliko ste ljubitelj apsinta, akvavita ili sladića, svideće vam se.

Uzo, takođe poznat kao grčka rakija, vuče poreklo od jednog drugog gčrkog pića - tsipouru, koje je su u 14. veku pripremali monasi sa planine Atos. Jedna varijacija je bila zaslađena anisom, a kasnije je nazvana uzo. Uzo se pravi od destilizovanog grožđa, a kažu da najbolji uzo dolazi sa grčkog ostrva Lesvos.

Proizvodnja uza se omasovila na početku 19. veka, nakon što je Grčka stekla nezavisnost. Kada je apsint izgubio na popularnosti tokom 20. veka, uzo je bilo jedno od pića koje je popunilo ovu prazninu. Čak su ga nekada zvali zamenom za apsint koji nema pelen.

Poreklo imena je u neku ruku misterija. Postoji više priča o tome kako je ovo piće dobilo naziv. Po jednoj priči, naziv potiče od italijanskog izraza ,,uso Massalia’’ (za upotrebu u Marseju). Naime, Grci su izvozili čaure svilenih buba iz grada Tirnavos, a one visokog kvaliteta su bile namenjene za Marsej.

Jednom prilikom, lekar konzulata bio je u poseti Tirnavosu, kada su ga lokalci zamolili da proba njihov tsipuro. Nakon što je probao piće, sa oduševljenjem je izjavio ,,Ovo je uso Massalia moji prijatelji’’ - čime je želeo da naglasi superioran ukus ovog pića. Termin se postepeno širio, sve dok ova tsipuro varijacija nije postala poznata kao uzo.

Po manje zanimljivoj priči, tvrdi se da je reč izvedena iz turske reči ,,üzüm’’ (grožđe).

Zanimljivo je da je Grčka rezervisala pravo da koristi ime Uzo. Zbog toga, bilo gde u evropskoj uniji se uzo smatra za proizvod specifičnog geografskog porekla i kao takav sprečava sve proizvođače van Grčke da koriste ovaj naziv.

Kako se pije ouzo

Uzo se tradicionalno služi uz manje obroke, tj. meze. Njegova uloga je da otvori apetit i da vas pripremi za sve ukuse grčke kuhinje. Obično se pije lagano, uz svežu manju ribu, pomfrit, masline i feta sir. Mada, nemojte da se začudite ako vam na kraju obroka donesu čašice uza, to je mali znak pažnje restorana, sa željom da ostave dobar utisak.

Uzo se može mešati sa vodom, a tada postaje maglovito beo, kao i svako piće sa ukusom anisa. Nemojte da vas to brine, ovo se dešava jer ulja anisa nisu rastvoriva u vodi. Ponekad dobija i plavičastu nijansu. Može se piti i direktno iz čašice za rakiju, bez ikakvog mešanja.

Image

Tradicionalni grčki restorani u drugim zemljama imaju običaj da služe uzo kao aperitiv pre samog obroka, i to veoma hladan, u čašicama za rakiju.

Nije redak slučaj da grci koriste uzo u pripremi jela. Pa tako određeni specijaliteti i dezerti dobijaju specifičan ukus anisa.

Uzo je prilično jako piće, minimalni procenat alkohola je zakonom ograničen na 37,5 %. Nemojte da vas njegov ukus zavara, šećer u sastavu je podmukao. Šećer usporava apsorciju etanola u stomaku, pa možete pomisliti da ste sposobni da pijete još. Međutim, kada se kumulativni efekat etanola pojavi, možete veoma brzo završiti veče.

Zato Grci preferiraju da piju uzo uz konzumiranje hrane. Stomak napunjen hranom, pogotovo mastima, možda neki giros ili kebab, produžava period apsorcije etanola i smanjuje opijenost.

Pijte uzo i uživajte u grčkoj kulturi, slavite život, grčku hranu, svoje prijatelje i nove uspomene. Samo pijte sa oprezom!

Želite da probate pravi uzo u autentičnom okruženju? Pogledajte Nova godina Atina party aranžman i rezervišite svoju avanturu na vreme. Uzo je omiljeno piće i na party putovanjima, pa ne propustite priliku da ga probate ako putujete na ostrvo Zakintos, čuveni Kavos, atraktivnu Kefaloniju ili drugu destinaciju za aktivan odmor u Grčkoj.