“Nova godina je najspektakularniji praznik u godini. U celom svetu se po gradovima organizuju velike žurke na trgovima i neretko fascinantan vatromet. Kada ljudi biraju mesto na kojem će provesti najluđu noć žele da se dobro provedu. Neki traže mirno i romantično mesto gde mogu da uživaju sa svojim najmilijima, dok su drugi više željni ludih žurki i blještavila. Međutim, nije na odmet otići tamo gde se možemo osetiti prijatno, sigurno i poznato, kao da smo u tom mestu proveli dugo vremena.”
Upravo to su reči jednog puntnika koji je sa svojom devojkom prošle godine otišao u Beč za doček Nove godine samostalno. Ovaj put su odlučili da podele svoja iskustva iz Beča. Nadamo se da će vas inspirisati da odete na doček Nove godine u Beču i Bratislavi preko Balkan Fun-a. Uživajte u ostatku priče, jer bi slična mogla biti i vaša.
Posebna veza sa Bečom
Grad Beč se po prvi put spominje u pisanim podacima oko 1137. godine, ali se zna da je postojao u vreme Rimskog carstva, i za vreme Huna. Dolaskom dinastije Habsburg na presto 1278. godine, Beč počinje da kroji ne samo svoju, nego i istoriju čitave Evrope. Povezanost Srbije i Beča traje još od vremena Turaka, kada je uticaj Austro-ugarske bio značajan za ove prostore. Nekada nam je to išlo na korist, a nekad na štetu. Tako je to sa politikom, dobro ti je dok moćnijima tako odgovora.
Budući da oboje volimo istoriju poseta Beču nam je oduvek bila u planu, a kada se ta želja poklopila sa povoljnom ponudom za doček Nove godine, odlučili smo da spojimo lepo i korisno, i da pozdravimo poslednje sekunde godine u evropskoj prestonici kulture.
Naši prvi utisci o Beču
Dolazimo u Beč, krećemo da šetamo ulicama sa svim drugim putnicima kroz panoramsko razgledanje, slušamo oko sebe i pitamo se: ,,Jel smo mi još u Beogradu?’’. Svuda oko nas moglo se čuti čavrljanje na nama dobro poznatom jeziku, našem. Nije ni čudo, danas u Beču živi mnogo ljudi sa ex-yu prostora, i ta povezanost Beča sa ovim prostorima nastavlja da živi kroz naše ljude tamo. Procenjuje se da Srba ima oko 200.000, što Beč čini trećim gradom na svetu po broju Srba. Jako često ćete i na ulicama čuti Hrvate i Bosance, samo što deluju više prilagođeno bečkom mirnom i radnom načinu života.
Iako u Beču postoji efikasan sistem javnog prevoza, i bicikli u Beču su vrlo popularni, bilo nam je dosta sedenja i trebalo nam je da protegnemo noge. Kao orijentir nam je služila Ringstrasse, kružna ulica koja ograničava centar grada, koja mu dođe kao krug dvojke u Beogradu. Sagrađena je na mestu gde su nekada bile gradske zidine i u okviru nje se nalaze brojne atrakcije.
Kada smo malo ogladneli otišli smo na Stephansplatz, sam centar grada, jer smo čuli da u blizini ima dobrih kafića i poslastičara. Dok smo ispijali slatki Almdudler fascinirala nas je činjenica da su možda baš ovde sedeli neki od najvećih umova koji su studirali u Beču. Pokušali smo da zamislimo o čemu bi oni diskutovali, sigurno ne o splavovima i 2 crte signala wi-fija na faksu. Usledio je odlazak u poslastičarnicu na zaslađivanje Sachertortom, još jednom tipičnom bečkom poslasticom.
Očarala nas je katedrala Svetog Stefana, i začudila svojim neverovatnim mozaikom od pločica na krovu, a meni je izgledao kao džinovski goblen. Uživali smo u pogledu na grad sa zvonika katedrale.
Die Kultur - upijanje bečke kulture
Beč je izrodio mnoge od najvećih svetskih kompozitora, kao što su Betoven i Štraus, i poznat je kao i grad muzike. Za nas dvoje opera je gomila ljudi koji se dere iz nekog razloga, ali kada ti se pruži prilika da posetiš Bečku državnu operu, moraš da pobediš svoje predrasude. Vodiči su nam ispričali sve što bi nas moglo interesovati baš o njima. Takođe smo saznali da je moguće kupiti karte po jako niskoj ceni nekih sat i po vremena pre početka opere. Uskladištili smo tu informaciju kao vrlo korisnu.
Malo dalje niz ulicu nalazi se Palata Hofburg, dom Habzurgovaca i zvanično prebivalište austrijskog predsednika. Previše kiča ako mene pitate, devojci se svidelo. Više sam bio oduševljen baštom.
Budući da smo se vodili relativno ograničenim budžetom, savršeno su nam došli paketi izleta koji su omogućili da vidimo više muzeja, i atrakcija zbirno, nezavisno od slobodnog vremena i šetnje kada smo obilazili i Bratislavu. Belvedere i Albertina su sami po sebi bili fascinantni, al meni je posebno bilo zanimljivo da samostalno vidim Prirodnjački muzej čija postava obuhvata više od 30 miliona primeraka i artefakta, od dragog kamenja do dinosaurusa.
U povratku smo naišli na poveći red ispred opere (makar nam je tada tako izgledao). To je bio red za stajaće karte o kojima smo slušali. Našli smo karte za stajaća mesta po ceni od samo 3 evra za Verdijevu Travijatu. Narednih 2 sata smo proveli slušajući ljude kako se deru, al verujte mi vredelo je.
Naravno, ovo je upravo velika prednost Balkan Fun putovanja jer se u njima mogu pronaći svi. I oni koji su tu radi ludog noćnog provoda, kao i oni koji su tu da istraže do detalja kulturu i arhitekturu nekih gradova. Kultura i arhitektura su jedna od glavnih prednosti Beča ispred ostalih destinacija, znajući da se tamo mogu videti arhitekturna zdanja kao što su dvorci u Beču. Ima li potrebe pričati dalje?
Novogodišnja noć i veliki dan
Prethodni dan sa je valjano izmorio, ali entuzijazam je nadjačao umor i nastavili smo obilazak. Usmerili smo se na Šonbrun palatu, veći raskoš u životu nismo videli. Prosto samo očekujete da se pojavi vladar u narednoj prostoriji, sav u draguljima i zlatu. Oduševio sam se neverovatnom veštinom vrtlarstva.
Nijedna poseta Beču nije kompletna bez odlaska na džinovsku panoramu. Drvena gondola vas vodi na visinu od 65 metara, a cela vožnja traje 20 minuta. Pogled naravno oduzima dah.
Dan je polako prolazio, valjalo je naći malo odmora pred večerašnje ludilo. Beč je idealno mesto za gala doček Nove godine sa sve glamuroznom odećom i kucanjem čaše šampanjca uz vatromet i simfonijski orkestar u pozadini. Ali nažalost, ta opcija će sačekati osnivanje naše kompanije za izvoz ajvara na Havaje i posledično bogaćenje.
Odlučili smo se za doček uz ples na Silfesterpfad pravcu kroz centar grada, gde je i veliki broj putnika pošao sa nama, iako je postojala mogućnost fakultativnog dočeka u nekom noćnom klubu. Na njemu se održava više događaja i koncerata različitih stilova muzike. Plesali smo uz valcer i poskakivali uz rok pesme, sve dok je imalo mesta, tj. dok se hiljade ljudi nije spustilo na ulice. Grejali smo se uz Gluhwein kuvano vino i zagrljajima.
U ponoć, Pumerin, najveće zvono u Evropi glasno je zvonilo sa katedrale Svetog Stefana, a mi smo uživali u vatrometu u najvećem muzeju na svetu. Jer to Beč zapravo i jeste.
Nismo očekivali da će nam odlazak u Beč pružiti takvo zadovoljstvo, imajući u vidu da nismo preveliki kulturni zaluđenici. Lepota i energija ovog grada prosto nas je zavela, a Beč je osvojio naša srca za sigurnu ponovnu posetu u budućnosti.
Ovo su samo neka od iskustva naših putnika, zašto ne biste to bili vi? Rezervišite na vreme neko od naših putovanja ili možda baš doček u Beču i Bratislavi.