Beograd
Centar
kontakt@balkanfun.travel
Pon-Pet 10-19h, Sub 10-16h
155-34743-56 Halkbank
Novi Beograd
Belville
kontakt@balkanfun.travel
Pon-Pet 11-18h, Sub 10-17h
155-34743-56 Halkbank
Niš
Balkan Fun Niš
nis@balkanfun.rs
Pon-Pet 10-18h, Sub 10-15h
155-34858-02 Halkbank
Novi Sad
Lider Travel
office@lidertravel.rs
Pon-Pet 10-19h, Sub 10-15h
155-34889-06 Halk Bank
Kragujevac
Balkan Fun Kragujevac
kontakt@balkanfun.travel
Pon-Pet 11-18h, Sub 11-16h
155-34743-56 Halkbank
Skoplje
Balkan Fun Macedonia
Sofia
New Friends Travel

0879 54 53 53

Sarajevo
Let’s Go Travel & Events
Ovo su grčki običaji za Novu godinu i Božić

Novogodišnji grčki običaji i tradicija za Božić

Blog

Atina od 120€ za sve prijave do
Direktna linija za sve informacije i rezervacije 011 268 60 64 ili 060 500 61 60.

Običaji i rituali su sastavni deo kulture jedne zemlje. Između ostalih, grčki običaji su možda i najprepoznatljiviji na svetu. Karakteristične grčke svadbe, rođendani i veselja su samo jedan pokazatelj njihovog duha. Ipak, da li znate kako izgleda Nova godina u Grčkoj ili grčki božić? Za sad ćemo reći da su jako zanimljivi, a na vama je da nam verujete na reč i pročitate ostatak teksta. Ko zna, možda na kraju odlučite i da pođete sa nama na nezaboravno novogodišnje putovanje u Atinu?

Kao i svugde u svetu, poreklo običaja je često religiozno ili spiritualno, a njihova uloga je očuvanje tradicije jednog naroda i zbližavanje pojedinaca koji učestvuju u tim običajima. Oni se razlikuju od zemlje do zemlje, mada postoje sličnosti između zemalja, koje postaju sve češće sa osnaživanjem globalizacije.

A kakvi su običaji u Grčkoj i tradicija tokom novogodišnjih i božićnih praznika, ali i koliki je uticaj ostavila antička kultura i politeizam na današnje preovlađujuće hrišćansko stanovništvo? Hajde da saznamo.

Božić u Grčkoj oličje grčkih običaja

Iako pravoslavci, Grci slave Božić 25. decembra, istog datuma kada slave katolička i protestantska crkva. Taj datum za Božić je izabran jer su tog dana u Mediteranskom području ljudi nekada slavili persijskog boga Mitra, koji je bio bog Sunca. Zbog toga što je razlika između svetla i tame jako važan aspekt u decembru, svi grčki običaji i tradicija se još uvek baziraju na razlikama između tame i svetlosti.

Božić ima tendenciju da bude miran i svečan praznik. U nekim oblastima, prazniku prethodi vreme posta.

Za Grčku, božić kao praznik je u punom zamahu još od 6. decembra, od praznika Svetog Nikole, kada se pokloni razmenjuju, i traje sve do 6. januara, do Bogojavljenja. Nikola (i svaki Grk Nikos) imaju tzv. imendan 6. decembra.

Na dan i veče pred Božić i Novu godinu, grčka deca u grupama pevaju Kolede idući od kuće do kuće. Ove kolede treba da blagoslove kuću. Pesme su praćene trianglovima, malim glinenim bubnjevima i ostalim instrumentima. Deca su često nagrađena sa slatkišima i sušenim voćem, a danas sve više novcem. Koje još dete ne voli da dobije novac? Doduše, možda češće nego nekada pre.

Posle 40 dana posta, Božiću dolazi u velikom očekivanju od strane odraslih i dece. Organizuju se svinjokolji, ali se kolju i ovce i koze, dok žene obično mese i peku svečane kolače za velike porodične gozbe, koje se organizuju nakon crkvenih službi za sam Božić.

Neki od kolača su recimo: Melomakarona (koje podsećaju na urmašice) su kolačići preliveni medom, često punjene orasima. Korumbije ​​su kolačići posuti šećerom u prahu, a Diple su kolačići od prženog testa, potopljeni u med.

Melomakarona tradicionalni grčki kolači za Božić

Na skoro svakom stolu nalazi se Christopsomo ( "Hristov Hleb"). To je okrugli hleb poput slavskog kolača, ukrašen na vrhu sa krstom, pored kojeg ljudi prave simbole u ​​obliku koji predstavljaju čime se bave u životu. Ako ljudi žive na ostrvu, a oni su ribari, oni će ukrasiti hleb sa ribom. Ako imaju farmu sa jaganjcima, videćete male jaganjce. Naravno tu su i sva druga specifična grčka jela koja nećemo pomenuti, jer ćete odmah ogladneti.

Božićni vilenjaci u Grčkoj?

Grci veruju u postojanje božićnih vilenjaka koji se nazivaju kalikantzari. Koji imaju sličnosti i poreklo sa srpskim karakondžulama, ali nisu isti pojmovi. Tradicija o njima varira od regiona do regiona Grčke, ali generalno oni su pola-životinje, pola-ljudi, crni, dlakavi, sa velikim glavama, blještavim crvenim očima, sa magarećim ili kozjim ušima, opasnim kljovama, rukama majmuna, i dugim zakrivljenim noktima. Obično imaju stopala neke zveri.

‘’Od svitanja do zalaska sunca oni se kriju u tamnim i vlažnim mestima, ali noću izlaze iz skrovišta i uništavaju sve što im je na putu, u periodu od 12 dana, od Božića do Bogojavljenja.".

Kada kuća nije zaštićena od njihovog dolaska, oni preko dimnjaka i vrata ulaze u kuće, uništavaju nameštaj, pojedu božićno prase, ukaljaju vodu, vino i ostatke hrane, i ostavljaju ukućane polumrtve od straha (da li vam ova scena zvuči poznato? Možda neka luda kućna žurka u 4-5 ujutru?).  Signal za njihov konačni odlazak dolazi na Bogojavljenje, kada se osveštava voda. Sveta voda se stavlja u razne posude, a popovi idu od kuće do kuće i prskaju ljude i domove vodom uz paljenje tamjana.

Tipična zaštita od ovih nevaljalaca uključuje: stavljanje krsta na vrata, paljenje tamjana, ostavljanje svinjskih kostiju i kobasica u dimnjacima, i neprestano loženje dimnjaka, što je zanimljiv kontrast u odnosu na zapadne zemlje i dočekivanje Deda Mraza i Svetog Nikole.

Da li su deda Mraz i sveti Nikola ista osoba?

Uzgred, oni nisu iste osobe. Originalni Deda Mraz, Sveti Nikola, je poreklom iz Turske. Postao je poznat po svojoj brizi o siromašnima. Rimljani su ga uhapsili, a oslobodio ga je car Konstantin, nakon čega se preobratio u hrišćanstvo. On je zaštitnik mornara na Siciliji, Grčkoj i Rusiji, i naravno, zaštitnik dece.

Grčki običaji za Novu godinu i Božić - Agios Vasilis

Holanđani su održali legendu o Svetom Nikoli, tako što bi deca stavljala drvene cipele pored srca u nadi da će biti ispunjena poklonom. Ovaj običaj se održao, doduše bez drvenih cipela, i slavi se na veče 5. Decembra, dan pre slave Svetog Nikole. Holanđani su ga nazivali Sint Nikolaas, koje se promenilo u Sinterklaas i danas na anglikanskom Santa Claus. Kasnije je identifikovan sa crvenom bojom, belom bradom i povećim stomakom. Dok se Deda Mraz povezuje sa božićem i obučen je u crveni mantil i vuku ga irvasi, proslava Svetog Nikole odvija se 5. decembra i on je obučen kao sveštenik i dolazi na sivom konju.

Neki Frci se danas okreću ukrašavanju brodića umesto ukrašavanju božićnih jelki, u naporu da očuvaju tradiciju smatrajući da je jelka tradicija zapadne kulture. Međutim, ovo je sporno, jer neki tvrde da ukrašavanje jelki vuče poreklo još iz antičkog perioda. Pa tako u Solunu pored ogromne božićne jelke na trgu možete videti i ukrašen brod.

Grčki običaji za Novu godinu

Porodice obavljaju nekoliko običaja koji bi trebalo da im donesu sreću do kraja godine. Recimo Grci ulaze na vrata poskakujući na desnoj nozi. A tu je i bacanje nara na pod. Od davnina su luk i nar smatralni simbolom prosperiteta za porodicu i oni su navodno doneli sreću njihovim potomcima. U mnogim oblastima Grčke oni okače nar na tavanu kuće na jesen. Nakon novogodišnje crkvene službe, razbijaju nar na vratima želeći ,,Srećnu Novu godinu’’.

"Agios Vasilis" čeka nekoliko dana i donosi poklone grčkoj deci na novogodišnju noć, umesto na Badnje veče što je praksa u mnogim drugim delovima sveta. Za ovu posebnu priliku Grci pripremaju slatki, okrugli kolač koji se zove "vasilopita."

Glava porodice svečano seče kolač na prelazu godine, prva tri komada nude simbolično Isusu, Bogorodici i "Agios Vasilisu", dok četvrti komad ostaje u porodičnoj kući. Ostatak poslastice ide članovima porodice po starosti. Unutar kolača postoji skriveni novčić, koji je često znak da će osobu pratiti sreća tokom naredne godine. Prepoznajete li ovu pogaču kao česnicu za Božić kod nas? U nekim delovima Grčke, vasilopita se služi za porodičnim stolom u popodnevnim satima 1. januara. Dečje cipele i čarape se kače na prozorima i kaminima, čekajući Deda Mraza da ih popuni sa poklonima. U ponoć mnoge grčke porodice gase svetla i otvoraraju prednja i zadnja vrata kuće, tako da "stara godina" može da ode i Nova može doći na svoje mesto. Nakon toga se pale svetla i svima se čestita Nova godina.

Iako Grci jesu pravoslavci, i poseduju mnoštvo običaja koji se poklapaju sa našim, trenutak njihovog dešavanja i simbolika jesu drugačiji. Ipak, zanimljivo je videti kako sve to izgleda u okviru velike grčke porodice, a ako je verovati holivudskim filmovima, porodični skupovi u Grčkoj su punii ljubavi, buke i veselja.

Povezano