Tokom radne nedelje koja donosi veliki broj obaveza, rado se prepuštamo trenucima dokolice kada imamo vremena da pogledamo neku seriju ili dobar film. Ljubitelji adrenalina biraće neki od akcionih filmova. Popularne tematike ovakvih filmova su različite pljačke, nemoguće misije, ali i različite nesreće od kojih su najčešće avionske, zbog kojih su kao produkt nastali mitovi o avionima.
Gledaoci lako upadaju u zamku filmskog senzacionalizma, gledajući prilično neverovatne situacije, koje se zapravo često ne zasnivaju na istinitim podacima. Ono čime ćemo se mi baviti jesu mitovi o letovima avionom koje nam je nametnula filmska industrija.
Kako pronaći balans između zabavnog sadržaja i naučnih činjenica i ne dozvoliti da nas strahovi o letu koje kreiramo gledajući ovakve filmove odvrate od kupovine avio karte za destinaciju koju želimo da posetimo? Upravo razbijanjem mitova o avionima koje smo pripremili u ovom tekstu.
Čim se jedan motor ugasi let je osuđen na propast
Zamislite ovu scenu: avion leti, svi putnici su bezbrižno smešteni u svoja sedišta, kada, od jednom, propeler prestaje da se okreće a jedan od motora se gasi. Nastaje panika, pilot otežano upravlja letelicom i sve ukazuje na početak katastrofe koja predstoji.
Upravo smo opisali jednu od filmskih scena koju ste verovatno imali priliku da vidite. Međutim, obradovaće vas kad vam kažemo da ova katastrofa nije neizbežna i fatalna kako nam to filmovi vešto dočaravaju, trudeći se da u svojim gledaocima probude najveće strahove.
Istina potkrepljena činjenicama glasi da bi čak i jednomotorni avion uspeo da preživi toliko da sasvim sigurno sleti na najbliži aerodrom i svoje putnike prense u “jednom komadu”. Postoje primeri ovakih situacija.
Još bolja vest je da većina aviona sa dva ili više motora može da nastavi svoj let ukoliko izgubi jedan motor, a na sve to, piloti su obučeni da u ovakvim situacijama preduzmu posebne mere prilikom upravljanja avionom.
Turbulencije su sinonim za katastrofu
Ujednačeni ritam leta krenuće postepeno da se menja, stvarajući prilično napetu situaciju koja će se oslikati na licima uznemirenih putnika. Ovo je filmska uvertira za turbulenciju koja sledi. A od trenutka kada dođe do turbulencije avion, se pretvara u pravu kuću strave. Svetla u avionu počinju da se pale i gase, maske sa kiseonikom se naglo otvaraju, posada u avionu uznemireno provereva da li su svi putnici vezani.
Prilično napeta scena propraćena adekvatnom muzikom koja još dramatičnije dočarava čitavu situaciju. Istini za volju, turbulencija je prilično uobičajena pojava tokom leta, ali baš zbog toga daleko je manje dramatična u realnom svetu nego što je to predstavljeno u filmu.
Zašto dolazi do turbulencija?
Turbulencije su za avion, koji važi za najbezbednije prevozno sredstvo, nešto kao rupe i neravnine na putu za drumska vozila. S obzirom na činjenicu da Zemljina atmosfera nije savršeno glatka i raspoređena tako da avion neometano kruzira nebeskim prostranstvom, dolazi do turbulencija koje su posledica menjanja brzine leta, promene gustine vazduha i sličnih situacija.
Vrata aviona mogu da se otvore tokom leta
Otvaranje avionskih vrata bilo bi moguće ukoliko bismo se vremenskom mašinom vratili u 1932 godinu, kada bezbednost u avionu nije bila regulisana pritiskom. Današnje moderne letelice su pod pritiskom, dizajnirane da to koriste kao prednost.
Što se avion više vine u visine to se pritisak povećava, čime se i vrata zatvaraju. Kako biste otvorili vrata tokom leta potrebno je da budete dovoljno jaki da pomerite 12 tona. Prilično teško zar ne?
Dakle, ukoliko u avionu nema dobrovoljaca koji bi mogli da podignu težinu šest automobila plus dva slona, teško da ćete uspeti da otvorite vrata u avionu kao što to rade u filmu.
Ako munja pogodi avion on će se odmah srušiti
Jedna od najdramatičnijih situacija koje ćete videti u filmu jeste užasna oluja koja uzburkava more, potamni čitavno nebo, okrene zemlju naopačke i na sve to jedan avion koji leti pokušavajući da stigne do željene destinacije. Tada, na opšte zaprepašćenje svih putnika u avionu, munja pogađa letelicu, i nastaje fatalan ishod.
Srećom, ova situacija je rezervisana samo za filmsku industriju. Pre svega, avion neće ni poleteti u tako dramatičnim vremenskim uslovima. Dalje, činjenica je da munje pogađaju avione mnogo češće nego što biste to mogli i da zamislite. U proseku, avion jednom godišnje biva pogođen munjom, što znači da dnevno više od 50 aviona sretne munju na svom putu.
To svakako nije nimalo prijatno iskustvo za putnike, ali za avion udar munje predstavlja situaciju koju će uspešno savladati. Kada se početkom sedamdesetih jedan avion srušio zbog udara munje, svi avioni kasnije nastali dizajnirani su tako da uspešno prevaziđu ovu nebesku neman.
Većina modernih letelica mora da prođe bezbrojne testove za sticanje sertifikata bezbednosti, a budući da je spoljašnjost aviona napravljena uglavnom od aluminijuma, koji je odličan provodnik elektriciteta, struja teče po površini od mesta udara do repa.
Prestanak rada autopilota znači i prestanak leta
U kandskom akcionom filmu “Cabin Pressure” tokom leta autopilot biva hakovan, što dovodi do toga da kabinska posada gubi kontrolu nad avionom. Baš kao i svaki put do sada - to može samo na filmu. U stvarnosti, svaki avionski sistem je programiran tako da ima više nivoa zaštite, te ni autopilot nije izuzetak.
Putnički avioni imaju dva do tri odvojena kompjuterska autopilota, i svaki od njih može upravljati avionom samostalno. A sve i da mašine izdaju i ne ispune svoj zadatak, još uvek se možemo osloniti na čovečanstvo - piloti su zapravo obučeni da upravljaju avionom i bez autopilota. Ovo znači da je autopilot je mašinerija napravljena da olakša posao pilotu, ali nikako da ga zameni u potpunosti.
Rupa u avionu će usisati putnike i izbaciti ih iz letelice
Za ovaj specifičan strah možemo se zahvaliti različitim fillmovima, pa čak i jednom delu popularnog “Džejms Bonda”. Činjenica da je vazdušni pritisak napolju niži nego u avionu je sasvim tačna, ali ta razlika nije toliko drastična da bi mogla da dovede do formiranja usisivača na mestu gde je izbušena rupa u avionu.
Zapravo, nakon početnog vazdušnog naleta, pritisak bi se prilagodio i vazduh bi samo protutnjio kroz rupu. Činjenica je da bi bilo hladno i vrlo bučno što svakako jeste neprijatno, ali sumnjamo da je neprijatnije od toga da vas ogromna rupa usisa i izbaci pravo u nebesko prostranstvo, kako je to prikazano u filmovima.
U avionima se nalaze skriveni prostori
U filmu “Flightplan” Džodi Foster kreće se u međuprostoru kroz avion, koji je zapravo prostor koji pripada kabinskom osoblju, što već na prvi pogled izgleda kao nešto što će ući u rubriku “mitovi o avionima”. U realnosti, svaki centimetar prostora u putničkom avionu je iskorišćen za potrebe leta. U zavisnosti od veličine putničke letelice, neki raspolažu većim prostorom ali i on ima svoju namenu.
Primera radi, veliki putnički avioni mogu imati prostor za automobil, ali samo ko bi se neka sedišta u avionu pomerila, ili čak izbacila u specifičnim situacijama. Tako da je lutanje kroz skirvene prostore u avionu moguće samo na filmskom platnu.
Dakle, neka filmovi budu izvor zabave a ne strahova za nas. Kada se film završi, zaboravite na dramatične scenei, i prepustite se uživanju u putovanjima.