Jedna od najposećenijih turističkih atrakcija, čudo antičke gradnje - Koloseum Rim i čitavu Italiju čini ponosnim vekovima unazad. Od trenutka kada je nastao pa sve do danas, Koloseum je simbol grada do koga vode svi putevi i ponosno prkosi vekovima i prirodnim katastrofama koje su ga pogađale.
Jedan je od sedam svetskih čuda, a pored toga nalazi se i na UNESCO listi svetske baštine. Antička rimska civilizacija, imperatori, gladijatorske borbe, mističnost, legende, predanja, arhitektura... sve su to asocijacije na velepenu građevinu koja se ponosno izdvaja iz skladne panorame Rima.
Koloseum godišnje poseti oko 7 miliona turista, što znači oko 20.000 dnevno. Ako se još uvek niste našli među ovim turistima, možete to promeniti posetom Italije preko leta. U sklopu letovanja na Siciliji, jedan od fakultativnih izleta je poseta Rimu, gde ćete imati priliku da svojim očima upijete lepotu veličanstvenog Koloseuma.
Koloseum Rim - kada i kako je izgrađen najveći antički amfiteatar
Gradnja Koloseuma počela je 72. godine n.e. za vreme imperatora Vespazijana u srcu Rima, a završila se tokom vladavine njegovog sina Domicijana 80. godine n.e. Ime arhitekte koji je bio zadužen za projektovanje ovog jedinstvenog amfiteatra izgrađenog od betona i peska ostalo je nepoznato.
Sagrađen je kao prostor na kome će se organizovati različiti javni spektakli poput najpoznatijih gladijatorskih borbi, ali i javnih egzekucija, ili simulacija velikih borbi. S obzirom da je građen za vreme imperatora iz Flavijanske dinastije, prvo je nazvan Flavijanski amfiteatar. Sa novcem utrošenim na izgradnju Koloseuma, mogao je da se izgradi omanji grad.
Sagrađen je na eliptičnoj podlozi koja se ukuso spušta prema borilištu. Građevinu na tri sprata opasavao je zidni omotač sa arkadama preko kojih su hodnici dobijali svetlost i vazduh, a na tim otvorima su se nekada nalazile skulpture. Koloseum je raspolagao sa 50.000 mesta za sedenje, odnosno 80.000 za stajanje, impozantna brojka za vreme u kom je nastao.
Kako su gledaoci bili raspoređeni?
Raspored po nivoima i na tribinama bio je strogo rangiran prema društvenim klasama. Najbolja mesta, odnosno ona do samog borilišta bila su namenjena imperatoru i njegovim najbližim saradnicima, zatim malo iznad sedeli su senatori, i tako na dalje ka vrhu gledaoci su bili postavljeni prema važnosti, a na samom vrhu sedeo je običan narod - plebs.
Kako je rimski Koloseum dobio ime?
Kao što smo već rekli, originalno latinsko ime Koloseuma je bilo Amphitheatrum Flavium, odnosno Flavijanski amfiteatar, ali kako je došlo do toga da ovo velelepno zdanje zovemo Koloseum?
Postoji više verovanja o nastanku imena Koloseum: jedno potiče od činjenice da je sagrađen u blizini statue Nerona visoke 30 m, drugo od činjenice da je Koloseum u to doba bio najkolosalnija građevina u celom Rimu, a treće verovanje je da je Koloseum u Rimu napravljen na mestu koje se tada zvalo, Kolis Isei (Collis Isei).
Kako su izgledali spektakli unutar zidina Koloseuma?
Detalji predstava i sadržaja koji su se odvijali unutar Koloseuma nisu nikada u potpunosti otkriveni, što je bio temelj za nastanak mnogih legendi o spektaklima zbog kojih su posetioci iz daleka dolazili da provedu jedan dan u Rimu. Ipak, veruje se da je postojao raspored održavanja predstava.
Tako je jutro bilo rezervisano za predstave su kojima su se prikazivale divlje egzotične životinje sa prostora tadašnjeg Rimskog carstva, oko podneva su vršena pogubljenja osuđenika (u čiju svrhu su nekada korišćene životnje), a popodne su se održavale gladijatorske borbe.
Postoji legenda da je Koloseum Rim koristio i za rekonstrukcije ondosno simulacije pomorskih bitaka, međutim to istoričari nisu mogli da potvrde, jer bi to značilo da je Koloseum za te potrebe morao biti ispunjen vodom iz obližnjih jezera, ili bazena.
Rimski koloseum i gladijatorske borbe
Tradicija gladijatorskih igara trajala je najmanje 650 godina, što je najveći dokaz njene popularnosti. Na početku, gladijatori su bili osuđeni kriminalci i robovi koji su bili žrtvovani zarad zabave naroda (plebsa) i aristokratije.
Otvaranjem Koloseuma, gladijatorstvo se pokazalo kao unosan posao, te su se slobodni ljudi prijavljivali zarad slave i novca. Među njima su bili penzionisani vojnici, plaćenici, avanturisti ali i oni očajni da dođu do bilo kakve zarade. Bilo je čak i aristokrata koji su se borili u areni kako bi dokazali svoju čast i veštinu, premda to nije bilo uobičajeno.
Koloseum Rim zanimljivosti - lista interesantnih podataka
- Prema Ginisovoj knjizi rekorda, Koloseum je najveći amfiteatar na svetu, zauzima ukupnu površino od 5 hektara.
- Na izgradnji ovog veličanstvenog spomenika kulture radilo je desetina hiljada robova.
- Skoro dve trećine Koloseuma je oštećeno tokom vremena, uglavnom kao posledica vandalizma, zemljotresa i požara. Ono što vidimo danas predstavlja samo trećinu originalne građevine.
- Mermerna fasada i neki unutrašnji delovi Koloseuma su korišćeni za izgradnju bazilike Svetog Petra, kao i dvorca Barberini. Koloseum je jedno vreme bio veoma zanemaren.Tako je bilo sve do 1780. godine, kad ga je papa proglasio svetim mestom.
- Ispod Koloseuma su smeštene brojne sobe i podzemni prolazi. Tu su bili smešteni gladijatori i životinje, čekajući borbe u areni. Takođe, u areni je postojalo još 36 podnih vrata za specijalne efekte.
- Rimljani su po svojoj prilici bili graditelji ispred svog vremena, te su se tak dosetili velarijuma – nadstrešnice koja je mogla da se navuče iznad svih sedišta u areni i da obezbedi hladovinu i zaštitila gledaoce od jakog sunca.
- Prve igre u areni su bile održane 80. godine, pod vladavinom cara Tita i trajale su 100 dana. Igre gladijatora su se održavale sve do V veka, a lov na životinje do VI veka.
- Događaji u Koloseumu su bili prilično brutalni, a u pojedinim igrama, koje su organizovali carevi, ubijeno je oko 10.000 životinja u jednom danu.
Poseta Koloseum danas
O važnosti posete ove kako italijanske, tako i svetske atrakcije, govori i činjenica da se smatra da niste bili u Rimu ako niste posetili Koloseum. I zaista, na listi svih italijanskih atrakcija, Koloseum se nalazi u samom vrhu. Danas poseta Koloseumu uglavnom uključuje i obilazak Rimskog foruma (Foro Romano).
U unutrašnjosti Koloseuma danas može da boravi istovremeno 3.000 posetilaca. S obzirom da Koloseum dnevno ima oko 20.000 posetilaca jasno je da se ogromni redovi stvaraju ispred njegovih zidina. Zato ga je najbolje posetiti u okviru grupe, jer organizovana grupa ima prednost u odnosu na pojedince, ili rezervisati karte online.
Bez obzira da li državu u obliku čizme posećujete zbog italijanske mode, kuhinje ili radi odmora obilazak nekih gradova morate dodati na listu aktivnosti.
Jedan grad čine ljudi, kulutra, ali i znamenitosti koje sadrži. Kada je u pitanju italijanska prestonica, jasno je da sve vrvi od znamenitosti. Zato, ukoliko ne zakoračite u Koloseum Rim nećete moći da doživite u potpunosti, a mi vam to želimo od srca!