Vazdušni saobraćaj, zbog određenih međusobno povezanih pravnih, ekonomskih i političkih osnova, sam po sebi je suštinski međunarodnog karaktera i kao takav mora da podleže određenim uticajima i zakonima međunarodnih organizacija. Sukobi između nacionalnih i međunarodnih interesa po ovim osnovama su česte i važno je da se oni što bolje usklade i prevaziđu.
Zbog toga su osnovane određene međunarodne, regulatorne organizacije koje svojim zakonima, pravilima i aktima regulišu međunarodni vazdušni saobraćaj i na taj način kontrolišu i sprečavaju bilo kakve nelegitimne postupke.
Najznačajnije međunarodne organizacije koje deluju u oblasti vazdušnog saobraćaja su:
- IATA - međunarodna asocijacija za vazdušni prevoz
- ICAO - organizacija međunarodnog civilnog vazduhoplovstva
Pored toga, postoji i nacionalna javna agencija, koja se bavi regulativama u vazdušnom saobraćaju, a to je DCV - direktorat civilnog vazduhoplovstva.
Pravni, ekonomski i politički interesi zemalja
Prema pravnoj osnovi, svaka država ima potpun i isključiv suverenitet nad vazdušnim prostorom iznad svoje teritorije. Zbog toga, svaka zemlja ima puno pravo da zabrani ili dozvoli preletanje stranih aviona preko svoje teritorije i na taj način značajno utiče na međunarodne vazdušne rute.
S druge strane, države svojim dozvoljavanjem ili zabranjivanjem stranim avionima da prelete određenu teritoriju, direktno utiču na svetsku trgovinu, ali i na ekonomski položaj kako sebe tako i drugih zemalja.
Takođe, svaka država, u vršenju svog suvereniteta, ima moralno pravo da razvije svoj vazdušni saobraćaj i međunarodnu trgovinu u onoj meri u kojoj joj je to potrebno. Međutim, svetske organizacija mogu zahtevati određenu međunarodnu kontrolu, kako vazdušni saobraćaj ne bi postao instrument nepravednog nacionalističkog nadmetanja ili agresije i, samim tim, izvor ozbiljnog međunarodnog nesporazuma.
IATA organizacija - osnovna delatnost
Međunarodna asocijacija za vazdušni saobraćaj IATA je trgovinsko udruženje svetskih avio kompanija. Sastoji se od oko 290 avio kompanija koje dolaze iz više od 140 zemalja iz svih delova sveta. Avio kompanije članice IATA organizacije su odgovorne za oko 82% ukupnog raspoloživog vazdušnog prometa.
IATA podržava aktivnosti vazduhoplovnih kompanija i pomaže u formulisanju industrijske politike i standarda. Organizacija štiti interese avio kompanija iz celog sveta, ali i pojednostavljuje procedure i smanjuje troškove vazdušnog saobraćaja.
Sedište je u Montrealu, u Kanadi, sa izvršnim kancelarijama u švajcarskom gradu Ženevi. Pravila i sporazumi koje donosi ova organizacija tiču se najviše bezbednosti, efikasnosti i ekonomičnosti.
Istorijat i osnivanje IATA organizacije
Ova asocijacija osnovana je u aprilu 1945. godine u glanom gradu Kube, Havani. Naslednik je Međunarodne unije za vazdušni saobraćaj, koja je osnovana 1919. godine u Hagu, kada su počeli prvi redovni međunarodni letovi u svetu. U vreme osnivanja, IATA je imala 57 avio kompanija članova iz 31 zemlje, najviše iz Evrope i Severne Amerike.
Cilj organizacije je da pomogne avio kompanijama da ostvare zakonsku konkurenciju i ujednačenost cena. Pri obračunu cena, IATA je podelila svet na tri regiona:
- Severna, Južna i Srednja Amerika,
- Afrika, Bliski istok i Evropa (IATA Evropa obuhvata Evropu i Alžir, Maroko i Tunis),
- Azija, Australija, Novi Zeland i pacifička ostrva.
Kada je u pitanju IATA Srbija je ravnopravna članica ove organizacije dugi niz godina.
IATA izdaje i međunarodno prepoznatljive troslovne oznake za aerodrome, pa tako aerodrom “Nikola Tesla”, Beograd ima oznaku BEG. Ova organizacija izdaje i dvoslovne oznake za avio kompanije (primer: Air Serbia - JU), koje su najčešće korišćene oznake ove vrste u svetu.
ICAO organizacija - istorijat i osnovna delatnost
Organizacija međunarodnog civilnog vazduhoplovstva, poznata po svom akronimu ICAO je specijalizovana organizacija Ujedinjenih nacija čija je uloga da kreira i modernizuje standarde i preporuke u međunarodnom vazduhoplovstvu. Cilj je da se obezbedi bezbedan, efikasan i uređen razvoj vazdušnog saobraćaja
Osnovni dokument na osnovu kog ICAO organizacija funkcioniše je Konvencija o međunarodnom vazdušnom saobraćaju, koja je potpisana u Čikagu 1944. godine - Čikaška konvencija. Do 2007. godine 190 zemalja sveta su postale članice ICAO organizacije potpisivanjem te konvencije.
ICAO organizacija poslovanja
ICAO radi kroz skupštinu, savet i sekretarijat. Skupštinu čine predstavnici svih zemalja članica. Ona se sastaje svake tri godine da analizira rad organizacije u proteklom periodu, postavi ciljeve, budžet i izabere Savet koje će rukovoditi organizacijom do sledećeg sastanka skupštine.
ICAO Savet se sastoji od članova iz 36 zemlje koji rade u sedištu ICAO organizacije u Montrealu, Kanada. Osim toga ova organizacija ima i kancelarije u svakom regionu sveta:
- Azija i Pacifik - Bangkok, Tajland
- Srednji istok - Kairo, Egipat
- Zapadna i centralna Afrika - Dakar, Senegal
- Južna Amerika - Lima, Peru
- Severna Amerika, Centralna Amerika i Karibi - Meksiko siti, Meksiko
- Istočna i južna Afrika - Najrobi, Kenija
- Evropa i severni Antlantik - Pariz, Francuska
Stručnu podršku za donošenje standarda obezbeđuje Komisija za vazdušnu plovidbu koja se sastoji od nezavisnih eksperata koji nisu predstavnici zemalja članica, dok Sekretarijat obavlja tehničke poslove. Najviši činovnici ICAO organizacije su Predsednik Saveta i Generalni Sekretar.
ICAO aneksi
Osnovni standardi ICAO organizacije su sadržani u 18 Aneksa usvojenih na Čikaškoj konvenciji:
- Aneks 1 - Licenciranje osoblja
- Aneks 2 - Pravila letenja
- Aneks 3 - Meteorološke usluge u međunarodnoj vazdušnoj plovidbi
- Aneks 4 – Aeronautičke karte
- Aneks 5 – Jedinice mere koje se koriste u operacijama u vazduhu i na zemlji
- Aneks 6 – Vazduhoplovna delatnost
- deo I – Međunarodni komercijalni avio saobraćaj
- deo II – Međunarodni generalani avio saobraćaj
- deo III - Helikopteri
- Aneks 7 – Državna pripadnost i registracione oznake
- Aneks 8 – Plovidbenost vazduhoplova
- Aneks 9 - Olakšice (na aerodromima)
- Aneks 10 – Vazduhopovne telekomunikacije
- deo I – Radio-navigacioni uređaji
- deo II – Komunikacione procedure
- deo III – Digitalni komunikacioni sistemi, govorni komunikacioni sistemi
- deo IV – Radarski nadzor i sistemi za izbegavanje sudara
- deo V – Korišćenje vazduhoplovnog spektra radio-frekvencija
- Aneks 11 – Službe vazdušnog saobraćaja
- Aneks 12 – Traganje i spasavanje
- Aneks 13 – Istraživanje nesreća vazduhoplova
- Aneks 14 – Aerodromi
- deo I – Dizajn i delatnost aerodroma
- deo II – Heliporti
- Aneks 15 – Služba vazduhoplovnog informisanja
- Aneks 16 – Zaštita okolne sredine
- Aneks 17 – Obezbeđenje ; odbrana međunarodnog civilnog vazduhoplovstva od nezakonitih postupaka
- Aneks 18 – Bezbedan transport opasnih materija
ICAO kodovi
ICAO u razvoju standardnih specifikacija i postupaka dodeljuje jedinstvene kodove koji se koriste u raznim vrstama komunikacije, kao što su planovi letenja, komunikacija vazduh-zemlja, vazduhoplovna telefonija... Neki od kodnih sistema su:
- Kodovi zemalja za registraciju vazduhoplova
- Kodovi lokacija, uključujući i aerodrome, sadržani u ICAO dokumentu 7910
- Kodovi avio kompanija, vazduhoplovnih vlasti i pružaoca usluga, sadržani u ICAO dokumentu 8585
- Kodovi tipova vazduhoplova (na osnovu kojih se znaju karakteristike vazduhoplova), sadržani u ICAO dokumentu 8643
- Kodovi vazdušnih ruta, sadržani u ICAO dokumentu 9613
ICAO Srbija
Jugoslavija je jedna od zemalja koja je učestvovala u osnivanju organizacije. U FNRJ je Čikaška konvencija ratifikovana 1953. godine. U toku sankcija članstvo u ICAO organizaciji je suspendovano, ali je obnovljeno 2001. godine. Posle odvajanja iz zajednice sa Crnom Gorom, Srbija je postala samostalna članica ICAO organizacije od 2006. godine.
Srbija je zahvaljujući članstvu u ovim međunarodnim organizacijama postala izuzetno pouzdana za realizovanje putovanja, stoga ne čudi što su jeftini letovi iz Beograda izuzetno popularni ne samo u Srbiji, već i u okolnim zemljama.
DCV - direktorat civilnog vazduhoplovstva
Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije je javna agencija nad kojom osnivačka prava ima Vlada u ime Republike Srbije i koja obavlja poslove državne uprave koji su joj Zakonom o vazdušnom saobraćaju Republike Srbije povereni.
Ovaj direktorat donosi propise i prvostepene upravne akte, izdaje javne isprave, vodi evidencije, obavlja proveru nad vazduhoplovnim subjektima, učestvuje u radu međunarodnih vazduhoplovnih organizacija i institucija i njihovih radnih tela, sarađuje s nadležnim organima drugih država.
DCV je nacionalno nadzorno telo Republike Srbije u vazdušnoj plovidbi, prema propisima Evropske unije, i kao takav izdaje sertifikate o osposobljenosti za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi i proverava da li pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi i dalje ispunjavaju uslove za pružanje usluga.
ATAG - neprofitna organizacija
ATAG je jedino globalno telo u celoj avio industriji koje okuplja sve aktere vazduhoplovne industrije kako bi mogli da “govore jednim glasom”. Uz to, radi na promovisanju održivog razvoja avio industrije u korist globalnog društva.
Postojanje ATAG organizacije u potpunosti zavisi od finansiranja njenih članova. To uključuje aerodrome, avio kompanije, proizvođače aviona i motora, pružaoce usluga u vazdušnom saobraćaju, sindikate pilota aviona i kontrolora vazdušnog prometa, privredne komore, turističke i trgovinske partnere, pružaoce zemaljskog saobraćaja i komunikacije. Raznolikost članstva ATAG-a doprinosi kredibilitetu i visokom nivou uticaja kod međunarodnih donosilaca odluka.
ATAG ima oko 50 članova širom sveta. Među njima su: Međunarodni aerodromski savet (ACI), Airbus, ATR, Boeing, Bombardier, Organizacija za civilnu vazdušnu navigaciju (CANSO), CFM International, Embraer, GE, Honeivell Aerospace, Međunarodna asocijacija vazdušnog saobraćaja (IATA), Pratt & Whitney, Rolls-Royce i Safran.
Zemlje članice ovih organizacija moraju da postupaju u skladu sa pravilima koje one propisuju, čime se obezbeđuje određeno jedinstvo i univerzalne norme u vazdušnom saobraćaju. Na taj način preveniraju se potencijalna kršenja prava i osigurava koherencija između različitih učesnika u avio saobraćaju.