Objavljeno: 18.03.2019 Ažurirano: 21.12.2023
  • Tvrdjava i talasi

Pozovite nas za sve informacije i rezervacije na 011 7450 444 u vezi aktuelnih ponuda.

Detaljnije

Ako govorimo o civilizaciji nad civilizacijama, neizbrisivom istorijskom tragu, najznačajnijim kulturnim nasleđem, neverovatnim legendama i kolevci neprevaziđenih filozofa do danas - onda svi mislimo na Antičku Grčku. Iako su nam danas prve asocijacije na Grčku postale letovanje, neophodno je istaći arheološki i istorijski značaj ove zemlje, koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Duž cele Grčke postoje mesta koja intrigiraju i zbog kojih istoričari i dalje imaju besane noći.

Ipak, Peloponez se u moru ostalih kulturno-istorijskih mesta od značaja izdvaja kao jedno od najreprezentativnijih, a razlog su, pogađate, prve Olimpijske igre u Grčkoj. Postoji mnoštvo teorija i legendi kada je istorija Olimpijskih igara u pitanju, a kako je sve nastalo, vekovima je intrigiralo naučnike. Ove igre predstavljaju pravi fenomen, a grčki Peloponez krije tajne duge gotovo tri milenijuma. Zanimljivosti koje će vas naterati da posetite poluostrvo i uživate u istorijskom aspektu jednako kao u estetskom, pročitajte u nastavku teksta.

Kada su nastale Prve olimpijske igre?

Za početak, treba napomenuti da za antičke olimpijske igre i njihov nastanak ne postoje pravi izvori. Sve se zasniva na mitovima, legendama i predanjima o njihovom nastanku. Ipak, prvi zapis o igrama datira iz davne 776. godine pre nove ere, premda to ne znači da su one zaprave bile i prve po redu Olimpijske igre u staroj Grčkoj. Drugi naučnici smatraju da je njihov nastanak vezan još za XIII vek pre nove ere.

Image
Monemvasia

Prve olimpijske igre 776. godine pre nove ere je prema navodima, dobio Koroibos, kuvar iz obližnjeg grada Elide koji je prvi istrčao trku, odnosno u to vreme, takozvani - stadion.  U to vreme su sportisti bili muškarci iz polisa Grčke i i iz gradova grčkih kolonija, a takmičili su se isključivo kao pojedinci. Pobeda je označavala ponos grada odakle je takmičar dolazio. Bitno je napomenuti i da je prvih na 15 Olimpijskih igara, trka bila jedini takmičarski sport.

Regija Olimpije - mesto gde je sve počelo

Jedno od najbitnijih svetilišta Antičke Grčke, ali i kolevka Olimpijskih igara je Drevna Olimpija. Malo pre igara, u Olimpiji je nastao hram posvećen vrhunskom bogu Zevsu, gde je pronađena i zlatna statua koja danas predstavlja jedno od sedam svetskih čuda. U Olimpji se nalazi spomenik francuskom baronu i osnivaču Međunarodnog olimpijskog komiteta, Pjeru de Kubertenu. Ostaci antičke Olimpije su uvršteni 1988. godine na listu UNESCO kulturne baštine.

Burna istorija Olimpijskih igara

Kada su Olimpijske igre u staroj Grčkoj u pitanju, sve se zapravo vrtelo oko časti i statusa. Najbolji od najboljih su bili nagrađivani maslinovim grančicama, ali prava nagrada je što će njihov lik umetnici uklesati u kamenu u grčkim gradovima. Ova vrsta takmičenja koje je nastalo u čast vrhovnog grčkog božanstva, Zevsa, pod njegovim hramom u čuvenoj Olimpiji,  nije bila jedina te vrste. Naime, postojale su igre i u čast boginje Here, održavane takođe u Olimpiji, dve godine nakon Olimpijskih igara.

Značaj Olimpijskih igara je gotovo neprevaziđen: održavale su se na svake 4 godine, da bi to u antičkoj Grčkoj postalo i merna jedinica vremena. To nam govore spisi u kojima se vreme definiše tako što se pominje, primera radi, treća godina osme olimpijade.

Ko se borio, a ko je antičke Olimpijske igre mogao da posmatra?  

Olimpijske igre u staroj Grčkoj su imale niz pravila, koja su se prvenstveno odnosile na status takmičara. Naime, takmičili su se isključivo muškarci koji su rođeni slobodni i kojima su ove igre predstavljale borbu za čast i nadmoć. Kako bi bili sigurni da se takmiče muškarci, bilo je neophodno da se atlete na terenu pojave goli. Sa druge strane, u posmatranju nadmetanja, su mogli da uživaju samo muškarci i neudate pripadnice ženskog pola.

Zbog Olimpijade su se pauzirali ratovi

Ako išta više govori o grandioznosti Olimpijskih igara, onda je to činjenica da su se zbog njih prekidali svi aktuelni ratovi. Takozvano Olimpijsko primirje je trajalo mesec dana, ali bi se u pojedinim slučajevima prolongiralo i na 3 meseca. Kada bi se ratovi prekinuli, svi takmičari, ali i gledaoci su mogli mirno da se upute do borilišta.

Najpoznatije discipline na Olimpijskim igrama

Osim čuvenog stadiona koji je bio jedini aktuelan u prvom periodu Olimpijskih igara, vremenom su se na listu sportskih disciplina dodavane nove. Jedna od disciplina je bilo rvanje koje je dosta ličilo na današnje, a bilo je potrebno da takmičar baci protivnika na zemlju, na ramena, odnosno leđa. U to vreme je bilo dozvoljeno lomiti prste, ali ugriz i povreda genitalija je bila zabranjena.

Jedna od popularnijih je bila disciplina bacanje diska, za koji je bila presudna snaga takmičara, ali su preciznost i ritam odnosile pobedu. Bacanje koplja je bilo jednako zanimljivo, a takmičari su takođe morali da vladaju veštinama izvrsne koordinacije i smirenosti.

Skok u dalj, trčanje, jahanje, trka kola, kao i pankraton (kombinacija rvanja i boksa), bili su još jedni u nizu sportova koji su okupljali veliki broj gledalaca na borilištima. Ipak, retko ko danas zna da se na Olimpijskim igrama nisu takmičili isključivo u sportskim disciplinama. Takmičenja u pesništvu, muzici, kao i drugim umetnostima su bila jednako zastupljena.

Antičke olimpijske su izgubile sjaj vremenom

Tokom vekova Olimpijske igre su u velikoj meri degradirane. Iako su u prvo vreme predstavljale oličenja svega sveog i lepog u antičkom svetu, vremenom su dobile razmere vašara. O tome koliko su obezvrednjene antičke Olimpijske igre postale, govori i podatak o učešću cara Neronu na istim. Naime, Neron je učestvovao u trci dvokolica, ali je pao i nije završio trku, a Grci su ga ipak slavili kao pobednika, kako bi ih car zauzvrat oslobodio poreza.

Ni jačanje hrišćanstva nije imao bolji uticaj na opstanak Olimpijskih igara. Od vremena kada je hrišćanstvo postalo državna religija, ova manifestacija počinje da dobija paganski epitet zbog čega je postajala sve manje popluarna. Zvaničan kraj antičkih Olimpijskih igara se dogodio 393. godine, nakon gotovo 12 vekova njihovog održavanja kada ih je rimski car Teodosije ukinuo.  

Ono zbog čega su Olimpijske svečanosti ostavile toliki trag i zbog čega i danas rasplamsavaju maštu su veličanstvena dostignuća u arhitekturi, kiparstvu i pesništvu. Možda su najreprezentativniji umetnici ovog doba upravo kipari, koji su u ovo vreme razvili novi stil izrade kipova koji vrlo vešto prikazuje prirodni položaj tela.

Jedan od najboljih načina da iskusite čari peloponeskog poluostrva je poseta primorskom gradu Lutrakiju odakle možete lako posetiti sva arheološka nalazišta koja vam za sebe govore o bogatstvu antičke istorije. Iskoristite Balkan Fun aranžman za Lutraki i doživite senzacionalno iskustvo prožimano kulturom i nesvakidašnjim lepotama.