Berlin krasi autentičan duh koji se retko gde drugde može osetiti. Neko bi čak rekao da urbana predgrađa odišu nekim našim stilom dok je Berlin u isto vreme grad velikih mogućnosti. Čudno zar ne? Berlin je grad mladih umetnika i grad umetnosti uopšte. Odlikuje ga očigledan sudar arhitekturnih stilova, a potom i ideologija i filozofija koje su tokom XX veka iznedrile ovaj unikatnih grad, duh i stil.

Berlin je iznikao iz pepela neslavnog, ali neki bi rekli, i neophodnog rušenja tokom famoznih 1940-ih godina, kako bi postao konačno ono što jeste danas. Upravo zato je danas Berlin jedna od najpopularnijih destinacija za city break putovanja i putovanja za mlade.

Mogućnosti za uživanje u umetnosti, mogućnosti za provod i upijanje kulture na svakom koraku su njegova prava vrednost. Sve to sumira Berlin u nekoliko rečenica, ali opet treba videti tu posebnu notu boje koja ga čini tako unikatnim. Gledajte pažljivo jer se približava put: Pohod na Berlin uz posetu Drezdenu, pa pazite da ne propustite nešto važno na putu u Berlin.

Berlin kroz istoriju do današnjeg sjaja

Pored toga što je moderna istorija Berlina svima poznata barem u kratkim crtama, naravno aludiramo na čuveno rušenje Berlinskog zida, ponovno stvaranje ujedinjene Nemačke u današnju federaciju čija je Berlin prestonica i mnoga druga dešavanja, Berlin je zaista grad mnogih promena. Prestonica mnogo različitih država, a najpre pokrajina i regija kroz istoriju, danas je Berlin najnaseljeniji grad Nemačke sa oko 3,6 miliona stanovnika pri čemu u regiji zvanoj Berlin-Brandenburg, koja broji oko 6 miliona stanovinka, živi preko 180 različitih nacija! Impresivno zar ne?

Ne samo što je najnaseljeniji u Nemačkoj već predstavlja i najnaseljeniji grad Evropske unije, nakon nedavnog izlaska Velike Britanije iz iste. Ali kako je do toga došlo? Kada se Berlin razvio? Evo o čemu se zapravo radi.

Nastanak Berlina i lagani uspon

Berlin je nastao na dve značajne nemačke reke, Špri i Havel. Naravno, odatle je vremenom počeo da se širi ali je dugo vremena bio mali urbani centar onog perioda, pošto se nalazio na mestu gde se presecaju dve važne trgovačke rute. Moglo bi se reći da je još tada predstavljao pravo turističko mesto, s obzirom na broj ljudi koji je tu dolazio.

Kada kažemo tada, mislimo na početak i nastanak Berlina u XII veku, o kojim svedoče najstariji tragovi drvenih delova kuća sa ovog prostora, otkriveni 2012. godine a koji upućuju na period kraja XII veka. Oko pola veka kasnije je po prvi put Berlin pomenut u nama poznatim dokumentima i spisima. Ipak, kao datum nastanka Berlina, uzima se 1237 godina.

Berlin kao prestonica brojnih država

Uspon Berlina kao značajnog grada jedne regije se beleži od 1417. godine kada Berlin postaje prestonica po prvi put. Bio je prestonica Brandenburškog Margravijata od 1417. do 1701. godine, koji je osnovao Frederik I. Nakon tog perioda, Berlin postaje prestonica Pruske Kraljevine, i istovremeno prestonica celokupnog Nemačkog carstva do 1918. godine tj. kraja Prvog svetskog rata, potom prestonica Vajmarske Republike do 1933. godine i nakon uspona Hitlera, prestonica Trećeg Rajha do kraja Drugog svetskog rata 1945. godine.

Berlin kao granica između dva sveta

Heh, reklo bi se vrlo burna i promenjiva istorija, pogotovo ako znate da je sva politička i vojna moć Nemačke dolazila upravo iz njene prestonice i da je time više puta direktno Berlin uticao na krojenje potpuno nove istorije sveta. Ipak ni tu nije bio kraj, jer kao što smo rekli, usledila je druga polovina XX veka i potpuno neočekivan rasplet događaja

Nemačka se tada deli na dve države a Berlin na dve strane odvojene Berlinskim zidom, kada sam Berlin postaje prestonica obe države u isto vreme. Danas su ruševine Berlinskog zida jedna od najposećenijih turističkih atrakcija u Evropi.

To su bile dve potpuno ideološki različite i suprotstavljene države. To su Zapadna Nemačka pod uticajem Sjedinjenih Američkih Država i celokupne zapadne civilizacije, i Istočna Nemačka pod uticajem Sovjetskog Saveza i Rusije na čelu. Hladni rat je mogao da počne! Berlin je čak 26 godina bio podeljen na dve strane berlinskim zidom koji je u tom trenutku razdvajao dve strane sveta pod konstantnim pretnjama nuklearnog napada i dejstvom špijuna.

Ako niste imali prilike, predlažemo da pogledate najnoviji Tom Henksov film Most špijuna, ili ipak nemački film Das leben der Anderen tj. „Životi drugih“, koji veoma realistično prikazuju odnos dve suprotstavljene strane u Berlinu i uopšte u Nemačkoj. Ipak, prilično su prozpadno orijentisani pa imajte to na umu.

Bilo kako bilo možete misliti samo kakav je uticaj ovakav tok događaja imao na razvoj Nemačke i celokupan duh jedne države? Ogroman! Upravo to je poenta duha Berlina o kom govorimo. No otom potom. Mnogo je toga što čini Berlin danas, kao prestonicu jedne od najmoćnijih svetskih država. To je kultura, umetnost, muzeji, brojni spomenici i sadržaj posvećen turistima.

Berlin je grad mogućnosti i umetnosti

Kada kažemo mogućnosti, ponajviše mislimo na neverovatan spektar poslova koji se otvaraju kao mogućnost za sve doseljenike i starosedeoce Berlina. Ekonomski razvoj Berlina je najočigledniji kroz razvoj brojnih haj tek i IT kompanija koje se bave unapređenjem tehnologije, zatim biotehnologijom, životnom sredinom i „čistom energijom“, kao i drugim kreativnim poslovima poput istraživačkih centara i pomenute umetnosti.

Da li Vam je sada otprilike jasno zašto kažemo da je Berlin top destinacija za život, ali i turizam?! Turizam takođe daje veliki udeo finansijskoj stabilnosti Berlina pošto predstavlja popularno turističku destinaciju koja je i naša meta, kroz unikatan aranžman Pohod na Berlin uz posetu Drezdenu!

Kada je umetnost u pitanju, dovoljna je informacija da Berlin poseduje čak 175 muzeja! To znači da Berlin ima više muzeja nego kišnih dana. Imajte to na umu kada se uputite u obilazak Berlina uz BalkanFun.

Naravno tu su i impresivne a manje poznate gradske galerije, umetnički hub-ovi koji okupljaju brojne kreativne ljude primenjene i savremene umetnosti, kao i potpuno unikatne i kreativne turističke atrakcije, kakva je Classic Remise Berlin. Sedište brojnih automobilskih radionica koja privlači  ogroman broj posetioca svake godine! S namerom ovu atrakciju svrstavamo u umetničke, jer tu možete zateći najneverovatnije primerke oldtimer automobila na svetu koje su velikim trudom sređivali pravi umetnici.

Najpoznatiji muzeji u Berlinu su definitivno:

• Pergamon muzej
• Novi Muzej (Neues Museum)
• Alte Nationalgalerie (Nacionalna galerija)
• Jevrejski muzej
• DDR Muzej
• Nemački istorijski muzej i mnogi drugi...

Ipak, muzeji iako važna stavka, jesu samo jedna strana umetničke ideje Berlina. Nezaboravite ni to da su teatri u Berlinu takođe brojni. Čak 140 teatara i 300 bioskopa postoji u Berlinu.

Arhitektura Berlina i znamenitosti

Na ovim prostorima nam je poznato to kako izgledaju razrušeni gradovi. Pa sam Beograd je bombardovan preko 140 puta u svojoj dugoj istoriji. Iako Berlin nije imao takav vid istorije, kraj Drugog svetskog rata je veoma uticao na promenu izgleda Berlina. Pored toga što je razrušen od strane saveznika u Drugom svetskom ratu, grad je menjao svoj izgled i naglim širenjem.

Velika količina novih stanovnika i stvaranje jedne od sedam najurbanijih sredina na prostoru Evrope definitivno su uticali na arhitekturni stil Berlina. Ne može se reći da postoji jedan određeni stil jer grad kombinuje brojne građevine predratnog perioda, kao i građevine izgrađene u baroknom i secesionističkom stilu, ali i veliku količinu industrijskih građevina koje dominiraju određenim delovima grada. Nezaboravite ni činjenicu da je Berlin dugo bio podeljen na demokratsku i komunističku stranu. Poznato nam je kako komunističke građevine izgledaju, pa iste i dalje mogu da se vide u određenim delovima Berlina.

Ipak, građevine ne tako atraktivnog izgleda su prilično dobro zamaskirane zahvaljujći prošaranosti svih mogućih stilova, a posebno moderne arhitekture koja zamah doživljava od trenutka kada Berlin postaje koorporativni centar i sedište IT kompanija i firmi koje se bave elektronikom, životnom sredinom i svim drugim granama koje smo pomenuli. Doduše, mnogi kažu da im se generalni utisak o Berlinu može opisati kao „betonski biser“. Mnoge građevine, pa i one najznačajnije poput muzeja su prava umetnička dela betonske gradnje. To naravno ne znači da ne postoje zelene površine, reke i mostovi. Oni su takođe jedan od simbola Berlina.

Berlin poseduje i mnoštvo znamenitih građevina i spomenika, a u najpopularnije definitivno spadaju već pomenuti muzeji, kao i:

• Rajštag,
• Brandenburška kapija,
• Memorijalna crkva Kajzera Vilhelma,
• Palata Šarlotenburg, zatim
• Berlinska katedrala,
• Oberbaum most,
• najviša građevina u Berlinu, Fernseturm kula, visoka 368 m i mnoge druge

Ipak, znajte da se za pogled sa ove neverovatne berlinske kule čeka i po nekoliko sati u redu. No o svim tim atrakcijama ćemo više govoriti u nekom od nadolazećih blogova. Strpite se samo malo.

​

Provod u Berlinu uz Balkan Fun?

Zar ste sumnjali da možemo pomenuti Berlin a da ne pomenemo odličan noćni provod u ovom gradu?! Noćni provod u Berlinu je nadaleko poznat uprkos opštem mišljenju da su Nemci uštogljeni i fokusirani isključivo na posao. Naprotiv, Berlin je kreativan i veseo i otvoren za sve. A posebno za noćni provod.

Berlin je takav da bukvalno nudi sve mogućnosti za najrazličitije vrste ljudi. Ipak, posebno je poznat kao dom elektronske muzike i noćnih klubova. U njemu postoje brojni barovi, noćni klubovi ili restorani za one koji bi nešto finiju varijantu provoda. Koliko različitih sadržaja poseduje najbolje pokazuje činjenica da u Berlinu postoji preko 4500 restorana,  200 noćnih klubova i preko 850 barova. Verovatno najpoznatiji noćni klub je Trezor. Legendaran među ljudima željnih dobrog provoda uz elektronsku muziku.

Da li mislite da će biti dovoljni da ugoste sve BalkanFun putnike željne provoda i otkrivanja Berlina? Sigurno hoće, a nezaboravite i to da BalkanFun za Vas organizuje izlaske u Berlinu.

Vidimo se uskoro sa još više informacija o Berlinu, a do tada rezervišite svoje mesto na nezaboravnom Pohodu!