Jedina muslimanska bogomolja na svetu, koja ima čak šest minareta, je Ahmedija, ili džamija sultana Ahmeda u Istanbulu. Zbog 20.000 plavih pločica koje prekrivaju njenu unutrašnjost, kolikvijalno se naziva i Plava džamija.

Izgradnja je otpočeta u proleće 1609, za vreme vladavine sultana Ahmeda I, a Plava džamija Istanbul je krasila do kraja 1616. godine. Poput svih ostalih džamija, i Plava džamija sadrži grobnicu osnivača, predvorje i medresu. Danas, Ahmedija predstavlja jedan od najlepših i najposećenijih istorijskih spomenika u Istanbulu, i obaveznu stanicu svakog turiste.

Istorija gradnje jedne od najlepših džamija u Istanbulu

Kada je sklopljen mir između Osmanlija i Persije, sutan Ahmed je odlučio da se za taj uspeh oduži Alahu i napravi prvu veliku džamiju, posle 40 godina zatišja sa tako velikim arhitektonskim poduhvatima.

Još jedna zanimljivost vezana za ovu džamiju je ta da je sultan Ahmed zbog ratnih gubitaka, izgradnju džamije platio iz svog trezora, za razliku od svojih prethodnika, koji su gradnju plaćali ratnim plenom. Ipak, to ga nije sprečilo da njegova zaostavština bude do danjašnjeg dana najveća džamija u Istanbulu.

Kraljevski arhitekta, Sedefhar Mehmed-aga, je džamiju gradio na mestu nekadašnje Konstantinove palate, tako da Plava džamija gleda na, tada najposećeniju, džamiju Svete Sofije. 

Veliki deo južne strane džamije se nastavlja baš na temelje i svodove podruma Konstantinove palate, dok je nekoliko obližnjih vila, koje su već postojale na tom mestu, moralo biti kupljeno i srušeno (poput palate Mehmed-paše Sokolovića).

Plava džamija je eklektični spoj tradicija i simbola

Izgled džamije je utemeljen na stilovima dve tradicije - osmanske i vizanitijske. Vizantijski elementi su preuzeti sa obližnje Aja Sofije, a islamska arhitektura razvijala se po ugledu na Prinčevu džamiju, pozantog arhitkte Sinana. 

Glavna fasada je veoma masivna, sa brojnim, stepenovanim kupolama i stubovima koji vode ka najvećoj kupoli u centru, ali unutrašnjosti manjka inventivnosti u tom, monumentalnom smislu.

Plava džamija se od samog početka izdvajala i po detalju u vidu teškog, metalnog lanca iznad vrata na zapadnom zidu. Lanac je tu stajao kako bi i vladar (koji jedini može na konju ući) sagnuo glavu na ulasku, kao simbol poniznosti vladara što se nalazi u božijoj kući.

Prozračna džamija u Istanbulu ukrašena lalama

Za Istanbul Plava džamija je predstavljala zahtevan umetnički poduhvat, budući da je trebalo ukrasiti zidove sa 20.000 ručno rađenih keramičkih pločica. Pločice su naručivene čak iz Iznika (nekadašnje Nikeje) a na njima je prikazano čak 50 različitih oblika tulipana. 

Pločice sa lalama tradicionalnih boja krase donji nivo džamije, dok su one na svodovima i gornjim galerijama bogatije u prikazima cveća, čempresa i voća.

Dnevna svetlost obasjava unutrašnjost celokupne građevine prolazeći kroz više od 200 vitraža, i meša se sa svetlošću lustera u obliku nojevih jaja. Za ovaj oblik se veruje da onemogućava pojavu paučine.

Zidovi su oslikani stihovima iz Kurana, većim delom rukom slikara Gubarija - poznatog i kao najvećeg kaligrafa svih vremena. Podovi su prekriveni najfinijim, koje po potrebi menjaju sami vernici.

Za Istanbul džamija ima veliki značaj i van teoloških okvira, jer su u njima (ranije, ali i dan danas) smeštane škole (mahom teohoške), kraljevska loža, ukrašenu zlatom i ružicama od ćilibara, biblioteku i kuhinju za siromašne. Oko nje su otvarane prodavnice sa religioznim predmetima, čija je prodaja održavala džamiju.

Ahmedija je jedinstvena zbog 6 minareta

Plava džamija se, pored toga što je najveća džamija u Istanbulu, izdvaja od 500 ostalih u džamija u Turskoj (i u svetu) zbog 6 minareta (sve ostale imaju 2 ili 4). Objašnjenje ove zanimljivosti nudi nam jedna legenda, koja kaže da su šest minareta plod nesporazuma sultana Ahmeda koji je tražio zlatne minarete (altin minare), i njegovog arhitekte koji je čuo “alti minare” (alti znači 6 na Turskom).

Tih 6 minareta je izazvalo kontroverze već po završetku izgradnje džamije jer je jedina džamija koja je imala baš 6 minareta bila Prorokova džamija u Meki. Sultan je supešno prevazišao ovaj “problem”  tako što je naručio da se džamiji u Meki pridoda još jedan, sedmi minaret.

Plava džamija je uvek otvorena za turiste

Sa balkona najvećeg minareta, hodža poziva vernike na molitvu pet puta dnevno. Plava džamija poseduje tri ulaza, do kojih se dolazi kroz veliki, gotovo u celosti mermerni park, koji impresionira turiste ponajviše zbog fontane i odsjaja vode na mermeru. Tokom letnjih dana i noći, u parku se organizuju zabave u čast duge turske istorije i narodnih običaja.

Jutro je najbolje vreme da se poseti Plava džamija

Posetu džamiji je najbolje isplanirati izjutra, jer je prvi poziv na molitvu u svitanje, i bar još jedan oko zalaska sunca. Džamija se tokom molitvi zatvara na 90 minuta, a petkom je u 12 okupljanje vernika, pa izbegavajte turističke gužve i buku oko njih u tom periodu. Za to vreme se možete upoznati sa vrhunskim i specifičnim specijalitetima turske kuhinje u nekom od restorana.

Izuvanje na ulasku u džamiju je deo turskog običaja

Pre samog stupanja pod džamijske svodove treba se izuti. Cipele stavite u plastičnu kesu koju će vam redar dati na ulazu. Izuvanje u nečijoj kući je deo muslimanske tradicije, a božija kuća nije izuzetak. Ulazak u džamiju (kao ni kesa za cipele) se ne naplaćuje.

Poseban dress code za žene i muškarce

Žene neće pustiti nijedna džamija u Istanbulu bez adekvatne pokrivke za lice, odnosno bez marame za glavu. Marame se, takođe, besplatno dele na ulazu. Platno marame treba da pokrije teme glave, vrat i ramena, dok prekrivanje celog lica nije praksa. 

Odeća kod muštakaraca, kao i kod žena, treba da bude jednostavna, i da prekriva sve “uvredljive” delove tela, tako da zaboravite na kratke suknje, uske i izazovne majice i bermude. 

Budite tihi i donirajte nešto novca za održavanje Plave džamije

Kako je džamija mesto obožavanja boga, koji je sastavni deo muslimanske kulture, budite tihi dok razgledate i nemojte koristiti fleš ili fotografisati vernike tokom molitve. Maramu i kesu u kojoj ste čuvali obuću vratite redaru, odnosno kesu bacite u kantu za smeće. Na izlazu, možete donirati nešto novca za pomoć održavanja Plave džamije, što nije obavezujuće i za svaku donaciju ćete dobiti i račun.

Smeštena na najlepšem i najprometnijem delu Istanbula, Plava džamija predstavlja remek delo koje zasigurno nećete izgubiti iz vida planirajući obilazak ovog pituresknog grada. 

Taj istorijski deo grada je poznat i po mnogim drugim, velelepnim objektima, poput nekadašnje crkve, a danas džamije Svete Sofije, kraljevske Topkapi palate i  Arheološkog muzeja. Odmorite se od obilaska na užurbanom Bazaru, isprobavajući tipičnu tursku hranu i piće koja će upotpuniti doživljaj ovog magičnog grada.