Već na samom ulazu, moderna, stakleno-betonska zgrada u koju je smešten Muzej vazduhoplovstva, a koja se nalazi na beogradskom aerodromu, priča svojim posetiocima jednu posebnu priču o istoriji srpske i jugoslovenske avijacije.

Iako se nalazi među top 10 muzeja ovakve vrste u svetu (i među najznačajnijim u Srbiji), te je 2013. proglašen spomenikom kulture, broj njegovih posetilaca još uvek nije prešao milion i po za sve godine postojanja. Posećuje ga jako malo Beograđana, a mnogo veći broj učenika osnovnih i srednjih škola (koji čine čak 70% ukupnih poseta ovom muzeju).

Njegov rad je usmeren na prikupljanje letelica i zaštitu istorijskih dobara koji su od značaja za naše vazduhoplovstvo. Međutim, nije ukupna vrednost njegovih eksponata ono što ovom muzeju daje međunarodni ugled. U pitanju su mnogobrojni retki eksponati, a neke od njih ne možete naći apsolutno nigde više u svetu.

Istorija muzeja: od ideje do realizacije

Muzej vazduhoplovstva bio je ideja koja se prvobitno rodila kod sina Branislava Nušića - Bana, koji je početkom XX veka sačuvao avionsko krilo letelice kojom se u Beogradu srušio slovenački pilot Edvard Rusjan. Pre odlaska u rat, on ga je predao svojoj majci rekavši joj kako će to postati eksponat broj jedan u muzeju.

Ideja o muzeju realizovana je tek 1957. godine, 46 godina kasnije, kada je stvoren Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva, koji je svoju prvu izložbu otvorio 1960. godine, u okviru starog beogradskog aerodroma. 

Kako je broj eksponata neprestano rastao, Muzej vazduhoplovstva je nekoliko puta menjao svoju lokaciju. Pošto nisu postojali adekvatni uslovi za čuvanje nekih od najređih primeraka, doneta je odluka o izgradnji nove zgrade muzeja, na tadašnjem međunarodnom aerodromu “Beograd” (danas: aerodrom “Nikola Tesla”). Zbog brojnih poteškoća, zgrada je okončana tek 1988. godine, a već naredne godine je postavljena i prva stalna izložba u ovom muzeju.

Na taj način, kada je u pitanju Muzej vazduhoplovstva aerodrom Nikola Tesla postao je bogatiji za jednu zgradu modernog izgleda, koja svojim oblikom staklene kugle može da parira nekim od najmodernijih muzeja na svetu, a koji je istovremeno na neki svoj način doprineo i razvoju avio-industrije.

Muzej vazduhoplovstva: riznica retkih letelica

Muzej vazduhoplovstva se sastoji od dva nivoa izložbenih postavki, kao i spoljne izložbene postavke koja se nalazi ispred muzeja. Ovo predstavlja stalnu muzejsku postavku u kojoj su izložene letelice konstruisane u periodu od 1910. do 1999. godine. Neki od eksponata se nalaze i u depou, gde čekaju na restauraciju.

Ulaskom u muzej, prvo što se uočava je kružni oblik prostorije, u kojoj se idući sa leva na desno može pratiti razvojni put letelica (ovakav raspored važi i za prvi i za drugi nivo).

Prva u nizu je čuvena Sarić 1 letelica, koju je konstruisao Ivan Sarić po ugledu na avion koji je video u Parizu, ali uz sopstvena originalna rešenja. U pitanju je jednokrilni, jednosedi avion, napravljen od drva i platna koji je mogao da dostigne maksimalnu brzinu od 50 km/h.

Ono što srpski Muzej vazduhoplovstva izdvaja u odnosu na druge, jeste činjenica da on nije fokusiran samo na domaće područje, već se u njemu nalaze eksponati iz celog sveta. Tu su letelice iz Prvog i Drugog svetskog rata, a neke od njih se smatraju pravim bogatstvom vazduhoplovstva, s obzirom na to da se ne mogu naći nigde više na svetu. 

Sa postavkom koja broji preko 200 vazduhoplova, u muzeju se između ostalog nalazi i italijanski lovac Fijat G-50, koji predstavlja jedini sačuvani primerak na svetu, a nakon NATO bombardovanja 1999. godine, takođe je prikupljen veliki broj značajnih eksponata.

Kada su u pitanju domaće letelice, u muzeju se nalazi čuveni Oluj 11 koji ima istorijski značaj jer predstavlja prvi naoružani avion korišćen u srpskoj vojsci. Osim toga, tu je i G-2 Galeb - prvi mlazni avion domaće proizvodnje. 

Ne čine samo vazduhoplovi muzejsku postavku. Tu je i veliki broj motora, helikoptera, jedrilica kao i opreme za letelice, čiji razvoj kroz istoriju takođe možemo pratiti u ovom muzeju. 

Muzej vazduhoplovstva radno vreme

Pre nego što svratite do bilo kog muzeja, neophodno je da se informišete o najvažnijim stvarima - radnom vremenu i cenama ulaznica, te da na osnovu toga planirate svoj odlazak. Kada je u pitanju Muzej vazduhoplovstva radno vreme je sledeće:

• Utorak-nedelja: od 09:00 do 17:00 (u muzej najkasnije možete ući u 16:30)
• Ponedeljak: neradni dan
• Ukoliko ste planirali grupnu posetu, uz prethodnu najavu možete doći od ponedeljka do subote, u periodu od 09:00 do 15:00

Muzej vazduhoplovstva cena ulaznice

Ukoliko želite da posetite Muzej vazduhoplovstva cena ulaznice takođe varira i zavisi od mnogo faktora, ali sve u svemu ukoliko ste odrasla osoba i državljanin Republike Srbije koji želi da poseti muzej, cena karte će biti 350 dinara (u slučaju da ste inostrani državljanin, poseta će vas koštati 800 dinara). Grupna karta za rezidente je 300 dinara po osobi, a za nerezidente ona će koštati 700 dinara.

Tokom posete, saznaćete da je prvi noćni let na svetu izveden na relaciji Beograd-Bukurešt, da je prvi Srbin koji je leteo avionom bio Aleksandar Karađorđević, kao i pregršt drugih interesantnih podataka. Što znači, da iako je prva asocijacija na pomen reči Muzej vazduhoplovstva aerodrom Nikola Tesla, ipak postoji toliko toga što možemo naučiti i saznati samo iz jedne ovakve posete. 

Stoga, ukoliko ste ljubitelj istorije avijacije i ako želite da vidite i čujete neke od najneverovatnijih stvari vezanih za njen nastanak i razvoj u Srbiji, onda je Muzej vazduhoplovstva definitivno pravo mesto za vas i vašu porodicu.