Beograd
Centar
kontakt@balkanfun.travel
Pon-Pet 10-19h, Sub 10-16h
170-0030040910000-84 Unicredit Bank
Novi Beograd
Belville
kontakt@balkanfun.travel
Pon-Pet 11-18h, Sub 10-16h
170-0030040910000-84 Unicredit Bank
Niš
Balkan Fun Niš
nis@balkanfun.rs
Pon-Pet 10-19h, Sub 10-15h
Novi Sad
Lider Travel
office@lidertravel.rs
Pon-Pet 10-19h, Sub 10-15h
Kragujevac
Balkan Fun Kragujevac
kontakt@balkanfun.travel
Pon-Pet 11-18h, Sub 11-16h
170-0030040910000-84 Unicredit Bank
Skoplje
Balkan Fun Macedonia
Sarajevo
Let’s Go Travel & Events

Koliko avio-industrija utiče na zagađenje vazduha?

Avio

Pozovite nas za sve informacije i rezervacije na 011 7450 444 u vezi aktuelnih ponuda.

Zagađenje vazduha je jedan od najvećih problema današnjice koje prvenstveno nastaje kao posledice rapidnog razvoja tehnike i tehnologije, naročito avio industrije i energetike. Zagađenost je svakom godinom sve veća, stoga su neophodne mere koje će uticati na njegovo suzbijanje i smanjivanje kako bi se ublažile posledice zagađenja životne sredine.

Jedan od najvažnijih zadataka čovečanstva je očuvanje ravnoteže kiseonika. Treba imati na umu da našu planetu okružuje okean čistog vazduha, što je po proračunima oko 2,5 miliona tona na svakog čoveka sveta. Sa druge strane je utvrđeno i da samo jedan mlazni avion sagori između 50 i 120 tona atmosferskog kiseonika pri preletu okeana, pa se prirodno nameće pitanje - da li je potrošnja kiseonika prilikom ovakvih procesa veća od mogućnosti njegovog stvaranja?

Uticaj avio-industrije na zagađenje prirode

Prema nedavnim statistikama oko 20 000 aviona opslužuje 3 milijarde putnika na godišnjem nivou, a očekuje se da do 2040. godine biti aktivno čak 50 000 aviona, koji će imati još veću frekvenciju letova. Kada letite avionom, dodajete značajnu količinu gasova koji utiču na atmosferu i to ne može da se promeni.    

Za početak, treba da znate da je vazduhoplovstvo industrija fosilnih goriva koja svakodnevno zagreva oko pet miliona kantica nafte. Spaljivanje tog goriva trenutno dopinosi sa 2,5% od ukupne emisije ugljenika, što bi se do 2050. moglo povećati na 22%. Problem je što u današnje vreme svi mogu leteti, a oni koji lete, to čine više nego ikada ranije. Ova povećana potražnja od novih i postojećih putnika znači da će broj putnika do 2035. biti dupliran.

Sledeći problem je taj što se za razliku od drugih sektora u kojima bi se mogla primeniti „zelena” alternativa poput solarnog uglja ili LED sijalica, trenutno ne postoji način da 8 miliona ljudi leti na svakodnevnom nivou bez sagorevanja prljavog kerozina. Kompanije se danas trude da avioni postanu efikasniji po pitanju potrošnje goriva, ali ne dovoljno brzo da bi nadoknadili ogromnu potražnju u rastu.

Ono što čudi je činjenica da iako nijedna druga ljudska aktivnost ne podstiče nivoe emisije tako brzo i na toliko visokom nivou, većina ljudi o tome ne razmišlja. Plastično objašnjeno povratan let od Evrope do Australije stvara oko 4,5 tone ugljenika, a sa druge strane možete voziti automobil 2000 km i još uvek emitovati manje od toga.

[link][/link]

Turizam i avio-industrija kao najveći zagađivači životne sredine

Da li ste znali da je domaći i međunarodni turizam uzrok za osam posto emisije gasova sa efektom staklene bašte, a da je taj podatak čak četiri puta više nego što se ranije mislilo? Emisije od turizma su najzapaženije u Sjedinjenim Američkim Državama, Kini, Nemačkoj, Brazilu, Meksiku i Indiji. Turizam u koji spadaju letovi, hoteli, hrana emitovao je ekvivalent od 4,5 milijardi ugljen-dioksida u 2013, godini, odnosno osam posto svih gasova sa efektom staklene bašte čiji je izvor čovek. Ovo je znatno povećanje zagađenosti ako se uzme u obzir da je u 2009. godini ta brojka iznosila 3,9 milijardi.

Avionski letovi su u ovoj statistici najznačajniji činilac. Svaki pokušaj „ukroćivanja” zagađenja Zemlje ugljenikom je nemoguć ukoliko međunarodni letovi, naročito oni na dugim linijama, nastave tendenciju brzorastućeg sektora. Jedan od predloga za suzbijanje ovog fenomena je poksupljenje avionskih karata čime bi se dokazala štetnost gasova sa efektom staklene bašte.

Rešenje na vidiku?

NASA je za dizajn ekoloških letelica odabrala tri tima Lockheed Martin, Northrop Grumman i The Boeing Company. Letelice koje su planirane za 2025. godinu imaju za cilj da omoguće manje buke, smanjenje štetnih izduvnih gasova i potrošnju goriva. Redukcija goriva znači i smanjenje azot-oksida, a oba su izvori zagađenja životne sredine.  

Ovakav potez NASA-e je veliki napredak za zagađenje životne sredine na koju najviše utiče avio industrija. Ovaj projekat je nazvan Double bubble i koštaće više miliona dolara. Novi mlaznjak je predviđeno da ima širi trup i veći raspon krila u poređenju sa modelom Boeing 737. Biće u mogućnosti da primi 180 putnika i da razvije brzinu do sile otpora čime se ostvaruje minimalni utrošak energije za postizanje performansi.

Letite manje

Trenutno najefikasniji način da se smanji emisija ugljenika jeste ukoliko putnici budu leteli manje često. Ukoliko bi svi ređe koristili avion kao prevozno sredstvo, aviokompanije ne bi sagorele toliko mlaznog goriva.

Prirodno se nameće pitanje da li je vožnja automobilom manje štetna po zagađenje vazduha. Što je letenje duže, to postaje efikasnije s obzirom da samo letenje troši manje goriva u odnosu na ostale faze leta. Tako su za zaštitu životne sredine najbolji letovi koji dugo traju s obzirom da se čak 25% emisija koju stvara avion dolazi prilikom uzletanja i sletanja aviona.

Još uvek je nivo neosvešćenosti u svim delovima sveta izuzetno visok kada je u pitanju zagađenje prirode. Ostaje nam da se nadamo da će nam budućnost doneti ekološke letelice koje će manje štete doneti životnoj sredini, a nas bezbedno odvesti gde god poželimo. Do tada, potrudite se da na malim stvarima pokažete da vam je stalo do zemljinog opstanka.

Koliko avio-industrija utiče na zagađenje vazduha?