Beograd
Centar
kontakt@balkanfun.travel
Pon-Pet 10-19h, Sub 10-16h
170-0030040910000-84 Unicredit Bank
Niš
Balkan Fun Niš
nis@balkanfun.rs
Pon-Pet 10-19h, Sub 10-15h
Novi Sad
Lider Travel
office@lidertravel.rs
Pon-Pet 10-19h, Sub 10-15h
Skoplje
Balkan Fun Macedonia
Sofia
New Friends Travel

0879 54 53 53

Sarajevo
Let’s Go Travel & Events

Glavne razlike između aviona i helikoptera

Avio

Pozovite nas za sve informacije i rezervacije na 011 7450 444 u vezi aktuelnih ponuda.

Avion i helikopter spadaju u vazduhoplovne letelice, čija je glavna karakteristika suprotstavljanje sili gravitacije, odnosno letenje, zahvaljujući proizvodnji aerodinamičke sile koja letelicu održava u vazduhu. Avion i helikopter spadaju u tzv. aerodine vazduhoplove, odnosno letelice čija je težina veća od težine istisnutog vazduha i njihov princip letenja zasnovan je na postojanju aerodinamičke noseće sile uzgona koja se suprotstavlja delovanju vlastite težine letelice.

Avioni su dizajnirani tako da veoma brzo prelaze velike udaljenosti između aerodroma. Osim u toku poletanja i sletanja, avioni obično putuju relativno konstantnom brzinom u gotovo ravnim linijama između početne i krajnje tačke. To omogućava avio inženjerima da ih dizajniraju tako da budu veoma brzi, tihi, udobni, velikih putničkih ili teretnih kapaciteta, ali i efikasni kada je u pitanju potrošnja goriva za letove dugog dometa.

Helikopteri, zahvaljujući svom dizajnu mogu obavljati niz vrlo specifičnih dužnosti. Helikopter je danas u širokoj primeni u civilnom, a naročito u vojnom vazduhoplovstvu. Koristi se za prevoz putnika na kraćim udaljenostima, u spašavanju, prevozu tereta, nadzoru iz vazduha, ali i u borbenim misijama.

Let avionom vs let helikopterom - osnovne razlike

Velika razlika između aviona i helikoptera jeste u samom načinu poletanja. Avion mora da se kreće dovoljnom brzinom da bi krila mogla da stvore silu vertikalnog podizanja koja je potrebna za njegovo zadržavanje u vazduhu. Zbog toga piste moraju biti tako dugačke, da bi se avionu omogućilo dovoljno vremena za poletanje, odnosno da postigne dovoljnu brzinu za let.

Sa druge strane helikopteri poleću mnogo jednostavnije. Za razliku od aviona, ove letelice imaju jedan ili više rotora (propelera), čije pokretanje je dovoljno da se helikopter vine u vazduh. Ono što je još drugačije jeste što helikopter ne mora da se kreće da bi generisao silu potrebnu za podizanje, već je moguće da poleti iz mesta, odnosno ima takozvano vertikalno podizanje.

Takođe, avion je dizajniran tako da se uvek kreće napred i može samo postepeno da se okreće, dok sa druge strane helikopter može da se kreće u bilo kom pravcu, uključujući napred, nazad, gore, dole, desno i levo, oko svoje ose, kao i da lebdi. To opet dovodi do njegove svestranosti i praktične primene u brojnim različitim operacijama.

Avion na pisti

Razlike u brzini letenja aviona i helikoptera

Još jedna bitna i primetna razlika kada se pravi poređenje aviona i helikoptera jeste i brzina letenja. Razvoj avio industrije omogućio je da od početnih desetak kilometara na sat, sadašnji avioni lete višestruko većim brzinama. Prosečna brzina leta putničkog aviona iznosi oko 800 kilometara na sat, dok je prosečna brzina kojom leti helikopter oko 260 kilometara. Ove brzine umnogome su veće kada su u pitanju vojni, borbeni avioni i helikopteri.

Materijali od kojih su izrađeni avion i helikopter

Najveći razlog zbog kojeg su razlike u brzini takve kakve jesu, jeste sama konstrukcija ove dve letelice. Naime, kostur aviona načinjen je od lagane legure kao što je duraluminjum. Pokriven je pločama laganog materijala koje čine omotač i trup veoma snažnim, poput cevi. I ostali delovi aviona, kao na primer, krila su napravljena na sličan način, a sam aerodinamični oblik trupa aviona omogućava mu lakše i brže strujanje kroz vazduh.

Osnovna konstrukcija helikoptera može biti izrađena od metalnih ili organskih kompozitnih materijala, ili od neke kombinacije. Veći zahtevi u pogledu performansi primoravaju dizajnere ovih letelica da koriste kompozite sa većim odnosom čvrstoće i težine, često epoksid (smola) ojačan staklom, aramidom (jakim, fleksibilnim najlonskim vlaknima) ili karbonskim vlaknima.

Cevaste i limene podkonstrukcije se obično izrađuju od aluminijuma, iako se nerđajući čelik ili titanijum ponekad koriste u područjima izloženim većem naprezanju ili toploti. Rotirajuća krila lopatica helikoptera su obično napravljena od smole ojačane vlaknima, koja se može adhezivno vezati sa spoljnim slojem lima da bi se zaštitile ivice. Vetrobran i prozori helikoptera su izrađeni od polikarbonatnog lima

Razlike kada je dužina leta u pitanju

Avioni su letelice namenjene prevozu robe i putnika na duge staze. Avioni su u stanju da prelete i po 16.000 kilometara u jednom pravcu (koliko trenutno iznosi rekord kada je u pitanju najduži let avionom). Ovo je pre svega omogućeno zahvaljujući efikasnoj potrošnji goriva koju imaju putnički avioni, s obzriom na to da ekonomičnost igra presudnu ulogu.

S druge strane helikopteri nisu namenjeni za letove na duge distance. To su letelice koje se prvenstveno koriste na mestima gde je upotreba konvencionalnih letelica nemoguća. Obično su to nepristupačna mesta bez uzletno-sletne staze, šumovita i planinska područja, kao i manja ostrva. Helikopter svoj teret može prenositi okačen ispod sebe i dostaviti ga na željeno mesto bez sletanja.

Avioni, kao i helikopteri su ljudima nezamenljivi, s obzirom na brz i dinamičan način života i potrebu da se što pre stigne sa jedne na drugu lokaciju. S tim u vezi, nema sumnje da će se performanse ovih letelica i u budućnosti znatno unapređivati, a kako je avio industrija vrlo progresivna sigurno je da će i napredak biti izuzetno primetan.

Glavne razlike između aviona i helikoptera