Beograd
Centar
kontakt@balkanfun.travel
Pon-Pet 10-17h, Sub 10-16h
170-0030040910000-84 Unicredit Bank
Niš
Balkan Fun Niš
nis@balkanfun.rs
Pon-Pet 10-19h, Sub 10-15h
Novi Sad
Lider Travel
office@lidertravel.rs
Pon-Pet 10-19h, Sub 10-15h
Skoplje
Balkan Fun Macedonia
Sofia
New Friends Travel

0879 54 53 53

Sarajevo
Let’s Go Travel & Events

Džetleg - zašto se javlja i kako ga sprečiti

Avio

Pozovite nas za sve informacije i rezervacije na 011 7450 444 u vezi aktuelnih ponuda.

Desinhronizacija u telu čoveka nastala kao posledica letenja avionom kroz više vremenskih zona, poznatija kao džet leg, uglavnom se javlja nakon međukontinentalnih letova. Za veoma kratko vreme, putnik je izložen drugačijoj smeni dana i noći od one iz koje je krenuo i različitom od one na koju je navikao.

Za one koji često lete na duže letove, džetleg je je postao normalno stanja. Naime, oni su navikli jer su prinuđeni da se nose sa posebnom vrstom umora i iscrpljenosti. Ova cirkadijalna disritmija, kako je zovu u medicini, kao posledica letenja avionom prvi put je primećena sa masovnom upotrebom mlaznih aviona u civilnom saobraćaju, šezdesetih godina dvadesetog veka.

Umor koji se oseća posle dugog putovanja avionom, naročito zbog promene časovne zone, može da se ublaži raznim tehnikama kako ne bi loše uticao na ljudsko zdravlje, ali je nemoguće iskoreniti ga kompletno.

U daljem tekstu ćete imati prilike da pročitate šta je džet leg i kako najbolje ublažiti njegove posledice.

Zašto se javlja džetleg?

Džet-leg sindrom se javlja kod većine osoba koje putuju avionom kroz tri ili više časovnih zona. Promena faza između biološkog i fiziološkog ciklusa praćena džetlegom koji se javlja kao odgovor na remećenje bioloških ritmova u organizmu, najčešće se ispoljava simptomima kao što su umor, nesanica, mučnina, gubitak apetita.

Džet se javlja usled promene vremenskih zona. Naime, većini ljudi je potrebno oko dva i po dana da se prilagodi letu iz Evrope u Sjedinjene Američke Države. S letom prema istoku je nešto drugačije. Ukoliko letite prema istoku ciklus napreduje, te je potrebno više vremena da se organizam adaptira na novu okolinu dok se fizički i fiziološki ciklusi ne resinhronizuju.

Slične probleme spavanja imaju i ljudi koji rade u smenama koji često menjaju svoj ritam rada kroz dnevne i noćne smene, kao što su zaposleni u zdravstvenim ustanovama, frabrikama, vozači.

Studije pokazuju da ljudski mozak reguliše biološki sat koji uređuje cikluse buđenja i spavanja. Mozak ima dva dela koja ispadaju iz sinhronizacije i tokom promene intenziteta svetlosti u toku rada u smenama ili prilikom letenja preko Atlantika.

[link][/link]

Prevencija i lečenje džetlega

Kako jet lag nije bolest, tako ni ne postoji lek za njega. Ali, osim unosa kofeina i kraćeg sna, postoje razne taktike kojima se sindrom džetlega može ublažiti kako bi se lakše i brže navikli na novo vreme i klimu.

Argonska antidžetleg dijeta savetuje naizmenično konzumiranje obilnih obroka i posta neposredno pre samog puta. Na taj način organizmu se šalje poruka da je potrebno resetovati svoju biološku rutinu.

Kada je primena svetlosti u pitanju, postoje brojna istraživanja koja su utvrdila da vreme izlaganja svetlosti u periodu od 3 do 5 časova ima najveći uticaj na ponašanje i adaptaciju. Primena svetlosti šest časova ranije ili šest časova kasnije, podstiče ili odlaže promene u organizmu koje su u vezi sa samom promenom časovnih zona.

Postoje terapeutske naočare koje uz pomoć svetla pomažu lakšem prilagođavanju promenama cirkadijalnog ritma. Putnicima se savetuje maska za oči u avionu, kao i korišćenje zaštitnih roletni za zamračivanje na prozoru.

Upotreba lekova se ne preporučuje, ali postoje neki lekovi koji mogu znatno da ublaže posledice džetlega. Naime, hronobiotski lekovi nisu u potpunosti ispitani, ali samo dejstvo lekova utiče na ceo proces resinhornizacije.

Litijum ili hlorgilin su lekovi koji znatno olakšavaju resinhronizaciju posle putovanja u pravcu istok-zapad. Melatonin i estradiol se uzimaju da se ubrza resinhronizacija nakon letova u pravcu zapad-istok. Benzodiazepini mogu da olakšaju san u novoj časovnoj zoni, međutim treba uzeti u obzir i potencijalne negativne efekte ovih lekova. Zato je bitno konsultovati se sa lekarom pre upotrebe bilo kog leka.

Džetleg u kosmosu

Astronauti imaju najveći problem sa džetlegom. Naime, u svemirskom brodu, dan i noć se smenjuju svakih 45 minuta. Brzo menjanje dana i noći donosi zbrku u organizam astronauta. Oni u proseku spavaju dva sata kraće nego što bi spavali na zemlji.

Astronauti spavaju prosečno šest sati i pet minuta, iako mi NASA preporučuje osam i po sati sna u kosmosu. Upravo iz ovih razloga, kako pate od nedostatka sna, mnogi astronauti koriste tablete za spavanje kako ne bi usled smanjenja koncentracije prouzrokovane nedovoljnim snom ugrozili kvalitet rada i doveli svoj život u opasnost.

Osobe koje često putuju imaju neke lične strategije koje im pomažu da se izbore sa džet-legom. Neki ljudi imaju telesne satove koji traju duže od 24 časa, što im generalno olakšava sam put kroz više zona.

Ukoliko planirate put na drugi kontinent, pripremite sebe i svoj organizam kako biste lakše podneli put i promenu klime. Slušajte svoje telo i uskladite potrebe i mogućnosti da bi vam putovanje ostalo u najlepšem sećanju.

Džetleg - zašto se javlja i kako ga sprečiti